One mogu da prežive mnogo toga, ali… ŠTA ŽENE ŽELE

One mogu da prežive mnogo toga, ali…
ŠTA ŽENE ŽELE

O tome zašto muškarci pored jedne, nađu i drugu, napisano je hiljade knjiga i sve počinju ovako – kako zavesti i zadržati muškarca, šta je to što oni žele, na šta padaju, kako da vam bude kao prvog dana, a primetiću da se nijedna knjiga u obrnutom smeru ne bavi istom tematikom

Šta žena želi od muškarca? Koje su njene želje, ima li ona potrebu da se neko njome bavi kao na početku zabavljanja? I sme li ona da ima želje?

Žena treba da bude raspoložena za muškarca, nasmejana i nežna. A kakav, moliću lepo, treba da bude on? Da bi muškarac imao takvu (zamišljenu) ženu kraj sebe, mora i sam da bude taj zbog koga će ona da ima sjaj u očima.

Pre svega da pruži konkretna rešenja kada ona ne zna šta će sa sobom. Da je mazi i pazi. I da je muški voli. Da ne štedi ni reči ni osećanja. Žena može da preživi bez mnogo čega, ali bez ljubavi teško. To kad ode, otišlo je sve.

Čak i kad se ljubav potroši, žena se uglavnom bori kao lavica do samog kraja. Čak i kada krvari, pravi se da joj nije ništa. Da može da se bori i dalje. Prestaje da se bori samo onda kada vidi da je uzalud. Ako u njoj ima radosti i života i dalje, dopusti sebi da voli ponovo. I da joj neko drugi, postane prvi. Tada je obično osuđuju i porodica i društvo, jer valjda žena nema pravo da se za svoj sjaj u očima bori. Žena po difoltu treba da bude žrtva, jer kakva je to žena ako ima snage da svoj život drži u svojim rukama?

I vraćamo se na to da je žena – slabiji pol. Nije slabija kada treba da joj se natovari krivica, tradicija, bespogovornost, ali inače je – nežniji pol. Jer, ko ženu pita šta bi ona? Društvo se već pobrinulo da joj bude dovoljno teško da i najbližima saopšti svoje radikalne odluke.

I ne znam ko je postavio tezu da ravnopravnost podrazumeva nadmetanje. To takmičenje obično ubije sve ostalo što je vredelo. Da on bude bolji od nje, ili da ona njemu dokaže da sve može sama. Realno, i on i ona mogu jedno bez drugog. Ali ne treba.
Jer, ako ćemo realno, ravnopravni možemo da budemo tek kada muškarac bude mogao da rodi. Tako da… neka svako bude ono za šta ga je bog dao i biće sasvim dovoljno.

Danas, kada žene imaju pravo glasa, postalo je bitnije da li mogu/smeju/umeju da naprave izbor u svom životu. A o tome knjige tek treba da se napišu.
Jer samosvesne žene, koje imaju petlju da menjaju svet oko sebe, okolina, čak i najbliža, gleda sa trunkom podozrenja. Jer, šta ima ona da želi kog đavola, kad naizgled ima sve?
A poenta je da i najjača žena voli da ima kraj sebe muškarca pored koga će biti nežna i pitoma kao mače.
Pored kog će biti samo obična žena. Kome može da nasloni glavu na rame i sakrije se u naručje. To je osećaj koji daje sigurnost i snagu. I to je ono što žene žele.

Piše: Ivana Đorđević
Foto: Žana Šišić
Antistres misao