Natalija Cajić Život u ritmu duše i radosti

Natalija Cajić
Život u ritmu duše i radosti

Natalija Jugoton 4Natalija, kao i u tim reportažama, ceo svet voli da gleda s one lepše strane. Sreća, sudbina ili ono: kad mnogo želiš to ti se i ostvari, tek, danas je na poslu okružena izuzetnim ljudima. Mnogo puta sam se uverila u to.

– Zaista sam zahvalna na tome što u „Jugotonu“ radim sa ljudima koji su takvi profesionalci, izuzetni, dobri, ljubazni, vaspitani. Od njih nikada nisam čula povišen ton, ili neku neprikladnu reč. Mislim da ima nešto i u tome što smo okupljeni oko direktora Želimira Babogredca, čoveka koji živi diskografiju, i koji u muzici pronalazi osnovu za dobru energiju, povezanost među ljudima i smisao i postojanja i života. Kada ste okruženi takvim dobronamernim, nasmejanim ljudima, sve se radi lakše, uspešnije i bolje.

Ne smeta joj ni što je stalno na točkovima, između tri grada, naprotiv, prija joj. I to je bio jedan od njenih snova. Ona veruje da svako može pretvoriti želje svog bića u realnost.

-Volela bih da jednog dana kažem: živela sam život koji je bio sadržajan. Volela bih da imam slike u glavi, one koje će moći ponovo da me probude i vrate u taj moj neki šareni svet kojeg se nikada neću odreći, bez obzira na sve, iskustva, upozorenja, ono što vidim. Uvek treba ići napred i držati se nekog svog svetla, neke svoje pozitivne energije, kaže naša sagovornica.

Kako prati naš portal i živi u duhu tema kojima se bavimo, razmenjujemo utiske o tome da ipak ima pomaka, kao da raste pozitivna energija u ljudima i oko nas. Ona se slaže i dodaje:

– Mislim da tome doprinosi jedan novi način razmišljanja. Drago mi je da ljudi počinju da shvataju koliko je to važno i moguće, da se oslobađaju onoga što je teret. Kod nas još uvek nije dobro biti srećan, ali kao da učimo, sve više dajemo prednost zadovoljstvu i osmehu.

Natalija Jugoton 3

I treba stvarati slike u glavi. I voleti, pesme, muziku, knjige – sve.

Stvarati tu posebnu pozitivnu energiju, ona nam je jedino svetlo, često ga gubimo na tim našim životnim putevima, što je normalno, to je sve život. Ali to svetlo koje nosimo u sebi, u pogledu, u očima, ta dobrota koja se često devalvira, osnova je svega. I treba je razvijati i čuvati, završava priču Natalija Cajić, jedna posebna dama, prepuna nežnosti i najčistijih emocija prema svemu što život čini tako prepunim boja.

Tekst: Željka Zebić
Foto: Marina Manga, privatna arhiva
Antistres misao