Miris pozitivnog duha Mogu vam biti samo vetar u leđa

Miris pozitivnog duha
Mogu vam biti samo vetar u leđa

Ko su ljudi koji vas okružuju? Sa kime se družite? Ko su vaše kolege sa kojima provodite vreme na poslu? Sa kime često popijete kafu i o čemu pričate? Kakve su vaše teme za razgovor? Da li tračarite, da li razmenjujete recepte, da li pričate o modi, knjigama, deci, partneru… ili šta već? Da li umete da slušate i da li umeju da vas slušaju? Da li su tu u pitanju možda dijalozi ili monolozi? Da li uspevate da dođete do reči ili samo pomno slušate svog sagovornika i upijate gomilu nečijeg smeća?

Možda vam se ovo čini poznato? Vi sedite sa svojom najboljom prijateljicom, koju poznajete od detinjstva, i slušate svakodnevno sve njene tegobe, bolesti, ljubavne jade, dečije ispade, probleme na poslu, a kada vi želite bilo šta reći, vidite u njenim očima odsutan pogled i neverovatnu dosadu i njeni želju da što pre napusti druženje. Pa njoj je već dosta njenih briga i priča, da bi mogla da sluša vašu, a njeno mišljenje je i tako da je vama sve mnogo lakše u životu, pa zašto bi vas i slušala? Sebično, ali za to njeno mišljenje, da je vama lako, budite zahvalni i poverujte u to. Pitam vas – koliko puta do sada ste ovu sliku doživeli i koliko puta ste preko toga prešli, zarad druženja i zbog dugog poznanstva?

Znam da ste je i prihvatili kao takvu i možda koristite tehniku “na jedno uvo ušlo, na  drugo izašlo”, pa vam je lakše da provodite zajedničko vreme. Mada sam lično mišljenja da se polako treba udaljiti od takvih osoba, jer su one kao sebične, samožive i nemaju ljubavi za druge. Takva osoba teško može da vam bude stvaran prijatelj, jer prijatelj je tu da razmenjujete iskustva, da vam otvori oči, da vas razume, ohrabri, da ćuti zajedno sa vama, ali i da vi sve to činite za njega. To je prijateljstvo, i to je iskren i odan prijatelj.

Kažu “bolje jedan pravi prijatelj, nego stotine koji traže nekoga ko će da ih sluša”, gde će da izbace gomilu svog smeća, da olakšaju svoju dušu i da posle toga brzo odu od vas. Vi se posle takvih monologa osećate iscrpljeno, umorno, kao da vam je sva energija isparila, i pitate se šta je to sa vama.

Kao životni trener, kao prijatelj, kao roditelj, kao nečije dete, umem jako dobro da slušam, ali nisam kanta za smeće. Saslušaću vašu priču jednom. Ali, ako počnete tu istu priču da mi ponavljate, ja vas više neću slušati. Pitaću vas samo šta konkretno želite od mene, kako ja mogu da vam pomognem i šta ste do sada preuzeli u vezi tog problema, osim što imate neverovatnu potrebu da o tome pričate. Obično dobijem odgovor da nisu baš ništa preduzeli  jer oni ne znaju kako izaći iz svega toga. Možda će neko sada reći da to nije u redu od mene, a ja ću vas pitati – da li je u redu da mi neko svakodnevno priča istu priču, a da ni prstom nije mrdnuo i nije pokušao da svoj problem reši? Jer, ako postoji problem, postoji i rešenje, to je zakon, ali oni toga nisu svesni. Ali pitanje je da li su  spremni da se  pomere sa mesta na kojem su i da li su  spremni da menjaju fokus? Tu je rešenje, ali  samo za onoga ko ga traži i ko ga  želi.

Ono što mogu učiniti za vas je, da vam budem vetar u leđa, mogu da vam “posudim” svoju veru, dok malim pobedama ne dođete do nje. Mogu da vas saslušam, ali i da vas pitam koji je vaš sledeći korak i šta ste spremni da uradite i kako ja mogu da vam pomognem?  Verujte mi sada na reč da ću sigurno dati sve od sebe, ali samo onda kada osetim da ste i vi spremni da krenete u susret rešenju. A ono što sigurno neću, to je da svakodnevno slušam vaše iste priče, a da pri tome, ama baš niste ništa učinili da dođete do rešenja. Jer, vetar u leđa ništa ne znači ukoliko ne napravite korak i ne krenete na put, put koji vas vodi tamo gde želite biti, imati ili raditi. Samo tada kada znate kuda idete, pratiće vas dobri vetrovi.

Foto: privatna arhiva, Pixabay
Antistres misao