Miris pozitivnog duha Ja bez tebe ne mogu da živim… da li je baš tako?

Miris pozitivnog duha
Ja bez tebe ne mogu da živim… da li je baš tako?

“Ja bez tebe ne mogu da živim, milo moje nije nam se dalo…”, tako počinje jedna naša poznata pesma, srceparajuća, pesma koja obično izazove neka tužna sećanja, na neku prošlu staru ljubav. Da, čuli ste neku prošlu ljubav… a vi ste ipak živi, čim slušate ovu pesmu. Dokaz je da ste vi ipak preživeli, i da i posle te stare ljubavi koje više nema, vi ipak  imate svoj život. Kakav život živite, e sada to zavisi samo od vas. Da li ste staroj priči  rekli doviđenja i da li ste zatvorili vrata za sobom, ili su vrata odškrinuta, pa malo-malo virite u prošlost i oplakujete nešto što je prošlo…

Ovo je samo dokaz da i posle velikih ljubavi, koje se iz raznih razloga ne završe slavno –  život se nastavlja dalje. Pronalaze se neki novi putevi, neke nove ljubavi. Znam da je potrebno vreme, vreme tuge, žalosti, ali i to treba da bude sa ograničenim trajanjem, a onda dizanje i pronalazak novih, boljih puteva.

Pitate se možda, kako?

Pa evo baš ovako….

Fokusom na sadašnji trenutak, i na lepe stvari koje sada imate, nikako fokusom na prošlost i na gubitke i patnju. Da je valjalo trajalo bi, ali pošto se završilo, znači da treba započeti nešto novo. Ali, šta obično radite? Oplakujete svoju sudbinu, patite, pričate, žalite, izbegavate druženje i sve ono što bi vam promenilo fokus.  I šta očekujete? Očekujete da će se neke stvari desiti same od sebe, a vi sedite učaureni u nekom svom životu, žaleći za nekim… ko se možda više i ne seća ni vas… ni svega što je bilo. Da, da dobro ste čuli, neko je davno zatvorio vrata i pogled usmerio u neka druga koja su ga dovela do nekih novih prilika i koja su mu donela budućnost.

Da li su vas ove moje reči malo zabolele, da li su vas probudile, osvestile, da više tako ne ide. Ustanite, pogledajte oko sebe, koga vidite, gde su ti ljudi kojih ste se tako dugo odrekli? Reći ćete malodušno, da više nema nikoga ko nije stvorio svoj dom i porodicu i ko nije svio svoje gnezdo. Ima, ima… samo treba širom oči otvoriti i videćete ono što tražite, neku usamljenu dušu koja vas je toliko dugo čekala da se probudite, otvorite svoje oči i da počnete da živite.

Kada ste spremni, otvoreni i kada svim srcem nešto želite… ljudi se pojavljuju, jer vi se podižete i privlačite ono što vam srce ne treba, nego želi. To je tako, još ako poverujete u moje reči… možete uskoro zaplesati svoj ples… i to ne sami, već u paru kako to dolikuje plesu.

Da, i menjajte ploču, neka vaš novi hit bude: “Dođi da ti ruke grejem, dođi da se sa mnom smeješ”… i doći će, jer ste konačno spremni da zatvorite vrata prošlosti i da odškrinete vrata budućnosti. Radujem se zbog vas i pevam vam pesmu: “Za nama zatvaram sve, vrata i  prozore, da ova ljubav nikad ne pobegne…”

Tekst: Gordana Maksimović
Foto: privatna arhiva, Pixabay
Antistres misao