Milorad Milinković Debeli NE BORIM SE PROTIV STRESA, JA GA IGNORIŠEM

Milorad Milinković Debeli
NE BORIM SE PROTIV STRESA, JA GA IGNORIŠEM

Hoću li imati dovoljno novca, da li će moj rad biti shvaćen onako kako želim, hoću li moći da napravim tim po svojoj viziji, kako će sve to prihvatiti mediji… milion je pitanja u glavi svakog reditelja, posebno u Srbiji gde kultura i umetnost nemaju svu potrebnu i valjanu podršku. Stresan je to posao. Kako s njim izlazi na kraj jedan od najboljih i najpopularnijih filmskih i pozorišnih reditelja, ali i sportski komentator na Eurosportu (fudbal), scenarista, kritičar, muzičar… Milorad Milinković, još od detinjstva s nadimkom Debeli

Milorad Milinković ove godine puni 50 godina, a vama je poznat po svojim nagrađivanim filmovima kao što su Mrtav ’ladan, Čitulja za Eskobara, Zduhač
Iako izgleda kao čovek kojeg nije moguće lako izbaciti iz koloseka, naš sagovornik kaže da je istina upravo suprotna.
– Na žalost, lako me neko iznervira. Generalno, uvek me najviše nervira svaki oblik nepravde. Mislim da je ta moja osobina loša, prvo što uopšte dopuštam sebi da se nerviram, a drugo što pokušavam da ispravim „krive Drine“, i to obično kad tome nije ni mesto ni vreme.

Doktorov savet. Bavljenje umetnošću obično opušta, ali kada je reč o onoj filmskoj, posebno iz pozicije reditelja, to može da bude vrlo stresan posao. Nekad taj stres motiviše i pokreće, a nekad razara, posebno kada je potrebno uskladiti potrebe i prohteve većeg broja ljudi.
– Jednom sam imao neke sitne zdravstvene probleme, baš sitne, jer sam celog života prilično dobrog zdravlja. Otišao sam kod doktora, a prvo što mi je on rekao bilo je da moram da izbegavam stres. Rekao sam mu da to nije moguće i pitao ima li nešto drugo što mogu da uradim, da promenim način ishrane na primer, jer sam u tom trenutku bio u pripremama za snimanje filma. Dakle, na emiliminanje stresa sam mogao da zaboravim. Kad se film priprema nemoguće je izbeći stres i redovno i dovoljno spavati. Doktor mi je odgovorio da ništa drugo ne može da mi pomogne, i da je to prvo i osnovno što treba da uradim da bi mi bilo bolje.
Milinković je otišao od doktora razmišljajući kako da to što je čuo sprovede u delo.
– Otišao sam na prvi dan snimanja i objavio celoj ekipi da mi je doktor zabranio da se nerviram. I to je od tada pa na dalje moj moto. Kad god neko na poslu krene iz bilo kojih razloga da me živcira, ja mu kažem: „Ja se izvinjavam, meni je doktor zabranio da se nerviram“, okrenem se i odem. Tako da sam naučio da se štitim od nerviranja i stresova koliko god mogu.

Nema velike tajne. Reditelj poznat po odličnim filmovima u kojima je uočljiva njegova specifičnost i kao čoveka i kao filmskog umetnika, radovima u kojima su ponekad šokantni elementi ali i oni neočekivani koji se dugo pamte i prepričavaju, u trenucima odmora ne razlikuje se od većine. Ne bavi se nečim posebnim, specifičnim, nema neku veliku tajnu kako se opušta i odmara.
– Opušta me sve što opušta i ostale ljude – gledanje filmova, utakmica… Za sportske aktivnosti godinama nam je sve teže da se okupimo, da odigramo basket a kamoli fudbal, a to smo voleli i mogli ranije da radimo. Moji drugari i ja smo sada u godinama u kojima svako ima nešto preče i nema šanse da nađemo neki termin koji svima odgovara pa da recimo zakupimo neki balon, što bih ja najviše voleo. Tako da moram da se opuštam na ove konvencionalnije načine, recimo u kafani, kaže Milinković i dodaje:
– Naravno da sam najopušteniji kada sam sa mojom ćerkom, recimo ujutru kada se probudi.

Put koji sam stvaram. Biti nezadovojan i raditi neki takozvani „siguran posao“ ili se baviti nečim manje sigurnim ali istovremeno onim za šta je čovek rođen, što ume, želi i može da radi. To Milinkoviću nikad nije bila dilema.
– Moja majka je oduvek želela da budem neki inženjer, dobro su mi išle matematika i fizika i završio sam Matematičku gimnaziju. Međutim, ja sam upisao režiju, a mojima nije bilo baš jasno otkud sad takva odluka. Kada sam diplomirao počele su devedesete i to onaj najgori period, kad više ništa nije bilo sigurno, ni posao, ni plata. Počeo sad da radim u to, po meni, najnesigurnije vreme. Tada je moja majka shvatila da u životu apsolutno ništa nije sigurno, i moj život je krenuo putem kojim sam sam sebi stvarao.

Izabrao sam zadovoljstvo. Posle toliko godina u svetu filma, da li mu se čini da je dobra odluka bila izabrati posao koji voliš u odnosu na posao za koji je takođe bio talentovan, kao što su oni vezani za matematiku i fiziku?
-Vrlo sam srećan i zadovoljan jer radim ono što volim i mogu da radim. Dođe mi ponekad kad razmišljam da li će za ovaj ili onaj da me plate, da kažem sebi: „Pa što ja nisam nešto malo drugačije radio. Ali, zapravo, tada ne bih bio zadovoljan“, završava Milorad Milinković Debeli.

Tekst: Željka Zebić
Antistres misao