Milica Cilić Emocije u porodičnom biznisu su intenzivnije

Milica Cilić
Emocije u porodičnom biznisu su intenzivnije

Svi znamo, prošla su vremena kada je posao čekao na nas, kada smo ga dobijali, bili sigurni da ćemo biti plaćeni i mi, i socijalno i zdravstveno osiguranje. I šta sad da radimo?

Znamo i da je bolje ako čovek voli ono što radi, ako je vezan pozitivnim osećanjima za ono što mu se dešava tokom radnog vremena. A sve češće se čuje i da je budućnost u privatnom sektoru. Posebno, porodičnim firmama, koje u svetu imaju znatno dužu tradiciju nego kod nas.

O lepotama rada sa članovima porodice, ali i onome što nas čeka ako sami pokrenemo posao, razgovarali smo sa jednom od najmlađih dama, posebno u svetu vinogradarstva, Milicom Cilić.

Ona tek sledeće godine puni tri decenije, ali ima dosta radnog iskustva. Po struci je ekonomista i radi kao direktor prodaje u porodičnoj vinariji “Gazdinstvo Cilić”, u kojoj je od prvih dana. Zato nas interesuje, da li je oduvek bila njena želja da se ovime bavi?

  • Imala sam želju da radim nešto sasvim drugačije, da se bavim brojkama ili ljudskim resursima. Ali, od malena sam odrastala u takvoj porodici i okruženju, tata i brat su enolozi. Naša firma je u prvoj generaciji, brat je vlasnik i osnivač gazdinstva, i kada je krenuo sa radom ja sam se nekako prirodno uključila u posao, kaže Milica.

Od prve komercijalne berbe pre devet godina, Milica je bila zadužena za promocije i manifestacije na kojima su izlagali vina. Kako je rasla proizvodnja, tako se povećavao i broj njenih zadušenja. Imala je podršku tate i brata.

  • Brat se bavio konsaltingom u vinogradarstvu i vinarstvu, kod nas i u svetu i poželeo je da napravi nešto svoje, pa je polako počeo da kupuje zemlju i sadi vinograde. Do tada ih nismo imali. Tata se bavio proizvodnjom rakije, ranije radio u Navipu i drugim preduzećima za preradu grožđa i proizvodnju vina. Uz njih dvojicu, u ovom poslu, iz porodice, samo još samo ja.
Antistres misao