MAGIJA I VIŠE OD TOGA Magija autentičnog izraza

MAGIJA I VIŠE OD TOGA
Magija autentičnog izraza

Pre nekoliko dana došla sam do jedne neobične spoznaje. Dok sam se odmarala uz zvuke relaksirajuće muzike i šolju kafe, u umu mi je iskočila jedna misao – kako su ljudi uvek opušteni i nikad iscrpljeni u prisustvu deteta ili kućnog ljubimca.

Šta time hoću da kažem?

Da li ste nekad čuli da neko ko ima psa ili mačku hoće da se izoluje od životinje zato što mu treba „prostor“? I koliko često se dešava  da se upravo kroz igrice sa klincima opustimo, regenerišemo i „vratimo sebi“?

Kada tako premoreni zakoračimo u taj čarobni svet i prigrlimo ova bića koja nas posmatraju bez ikakvog prosuđivanja i očekivanja, tek onda nam bude mnogo lepo. A ti momenti su nekako posebni i dragoceni, ali nas i navode da se zapitamo jednu važnu stvar.

Ako nam u vezi, braku, prijateljskom odnosu ili na poslu treba „prostor i vreme za sebe“, koliko smo stvarno ono što jesmo u svim tim odnosima? Da li smo autentični i u kojoj meri živimo svoju istinu? Kakve odnose kreiramo ako ih gradimo na maskama, očekivanjima, uslovljavanjima i manipulacijama?

Verujem da je težnja svakog od nas da bude prihvaćen i voljen baš takav kakav jeste. Svi mi nekako hoćemo da iskažemo svoje emocionalne i ostale potrebe bez uvijanja, foliranja i skrivanja. Ali, još u najranijem detinjstvu naučimo da naša autentičnost i otvoreno pokazivanje emocija nisu uvek velikodušno prihvaćeni. Šta više, nekad nam je zbog toga baš ljubav uskraćena, često moramo da se „popravimo“ da bismo dobili pažnju ili ono što tražimo, a još češće su naše emocije poput ljutnje, besa, negodovanja ili tuge etiketirane kao „loše“ ili „negativne“. Onda se zapitamo šta je to što sa nama ne valja ako se osećamo tako. Na taj način dolazi do guranja određenih sadržaja „pod tepih“, odnosno duboko u podvest i opšte praktikovanog „zaključavanja u pogrešnosti“.

Antistres misao