Ljiljana Habjanović Đurović u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić I dalje se mnogih stvari bojim

Ljiljana Habjanović Đurović u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić
I dalje se mnogih stvari bojim

Jedna od naših najboljih i najčitanijih spisateljica po prvi put odgovara na pitanje da li je uspela da oprosti ocu koji ju je napustio dok je još bila devojčica i kako je izgledao njihov prvi susret nakon četiri decenije. Odgovara i da li se plašila roditeljstva, kako je vaspitavala svog sina i u čemu smatra da roditelji, nakon razvoda, greše kada je u pitanju vaspitanje njihove dece

„Prečesto pitamo jedni druge kako smo, a nedovoljno jedni druge saslušamo. Kada sam loše kažem kako mi je, a kada sam dobro takođe to podelim sa ljudima. Svoju dušu „lečim“ pisanjem i svoja pitanja razrešavam prenoseći ih na papir“, iskreno svoju životnu priču započinje Ljiljana Habjanović Đurović.

Kaže da je knjigu „Naš otac“ i napisala da bi izbacila svu gorčinu iz sebe, ljutnju, bol, patnju ali vrlo oprezno, trudeći se da kroz svoje reči ne povredi druge i ne osudi ih.
„Teško je bilo pisati o ocu. Ponovo sam plakala i ponovo sve preživljavala što znači da se ipak nisam u potpunosti oslobodila svog tereta. Oprostila jesam čim sam prihvatila da se vidim sa njim nakon četiri decenije „ćutanja“ ali ne može se izbrisati činjenica da su dva stranca sedela jedan prekoputa drugog i da su stranci i ostali jer je to bio naš jedini susret“, iskrena je Ljiljana.

Danas smatra da kada brak prestane i očekivanja dvoje ljudi nisu zadovoljena oni se tada osete izneverenim i prevarenim i mnogi pribegavaju osveti a da sve to zapravo deca trpe. Misli da roditelji moraju zarad deteta prevazići tu svoju ljutnju a detetu dati mnogo ljubavi.

„Da bi ljudi bili i ostali bliski potrebne su zajedničke uspomene, ljubav, pripadanje. Bezuslovna ljubav koju će dete osećati, da je prihvaćeno takvo kakvo je i zaštićeno a ne zaboravljeno u nekom prošlom životu“, nastavlja Ljiljana ističući da najlepše uspomene i lekcije duguje svojoj baka Jeleni koja je ostala kraj nje onda kada je majka umrla. Baka je kaže nastavila da pruža požrtvovanost majke i ispravila je nemar njenog oca. Tako se zbog bakine ljubavi kasnije nije bojala roditeljstva a danas joj je jedna od najačih želja da dobije i unuče.
Uvek je kaže imala vremena za svoga sina, za sva ona dečija „važna“ pitanja i to smatra jednim od ključeva dobrog odgoja što savetuje i drugim majkama ali i očevima.

Sačuvala je dete u sebi, raduje se malim stvarima, smeje se i trudi da bude svakog dana sve bolja supruga i majka. Smatra i da je suštinsko razumevanje za potrebe drugog ključno za dobar i stabilan brak, a za koju godinu sa svojim mužem proslaviće 40 godina zajedničkog života.

Ljiljana Habjanović Đurović sada zna da je život ljubav. I dalje se mnogih stvari boji. Porodica je za nju ono najvažnije što čovek ima u životu. Najmirnija je kada su svi na okupu i kada zna da su joj sin i muž dobro a ona sedi u svojoj sobi i piše. Kaže da će u budućnosti nastojati da bude bolja žena, bolja majka, bolji pisac, bolji vernik i bolji čovek.

Emisija se emituje u petak 14. oktobra od 23h na TV NAŠA, i u repriznim terminima u nedelju 16. oktobra od 17h i u sredu 19. oktobra od 22h.

Foto: Fabrika fotografa
Antistres misao