Kolumna Stručni nadzor

Kolumna
Stručni nadzor

Zašto je odabir partnerke u životu ključan za jednog muškarca? Zato što od nje zavisi kakav će život imati u budućnosti.

Za stolom do mene gde ja radim za kompjuterom, čekajući sastanak u kafiću, dve tridesetogodišnjakinje se kikoću. Istih su godina, obe imaju decu, iako izgledaju kao devojke. Nisam morala mnogo da se trudim da čujem šta pričaju, a kako je moj sagovornik kasnio…

– Ne znam šta si mu uradila ali on se tebe, kumo, plaši, ja da ti kažem! Kad se vraćao sa one svadbe, znaš onda, pa pričala sam ti, kad me zvao onako pijan. Ono kad je pogrešio broj i pričao mi kako ga je muvala mladina kuma, ja sam ostala bez teksta.
– Ma znam da ga je muvala, htela sam noge da joj polomim kad sam videla slike! Mlada, nežna, prirodno lepa, taze razvedena, malo dete… na patetiku da ga hvata! Dobro nije tražila da je pridrži oko struka, pošto će tolika tuga da je slomi – reče ljutito ova koje se muž jel’te plaši.
– Čekaj, čekaj, ti ne veruješ kako je on pričao o tebi. ON je mene okrenuo onako pijan i prvo što je rekao – bilo je: „Vidi, nijedna nije sređena kao ova moja, ali nijedna. Bio je neki pokušaj jedne što se utegla u nešto, ali ova moja da je pošla – sve bi ih oduvala!“

Ova što bi ih oduvala se samozadovoljno nasmeja, ali nastavi:
– Znaš da ja nisam mogla da pođem, ali sad vidim i da je bolje što nisam. Ja tog čoveka branim od žena na svakom koraku. Već počinje da biva smešno!
– Ma daj bre kumo, šta pričaš, vidiš da je čovek tobom fasciniran. ON tebe obožava.
– Jeste jeste, samo što nam to obožavanje nije došlo prirodnim putem. Morali smo da radimo na tome, metodom zastrašivanja. Ej bre, na aerodromu, nas troje stojimo u 4 ujutru, pazi u 4 ujutru daje pasoš i ona na šalteru mu kaže: „Divno, rođeni ste isto kad i ja, Strelac…“ Ja prilazim s drugog kraja šaltera, pružam pasoš i kažem ko Hitler: „Jeste, i ja sam znate Strelac… prosto fanstastično!“ Dete gleda i ništa mu nije jasno, kakvi strelci sad, još sam do pasoške morala detetu da objašnjavam da tatu muva avio šalteruša.
– Ih bre kumo! Pa žena mu uputila kompliment! – drugu devojku ovo očito zabavlja, mada i meni cela scena deluje prilično smešno.
– Jeste, najbolje da joj lupi žvaku što je tako predana svom radu. Dobro ih nisam oboje namlatila. I nju uviđavnu i njega tako lepotrepastog što samo trepće! I zavodi u 4 ujutru.
– O tome ti pričam! On se tebe plaši. Kad smo se moj muž i razveli, znaš šta mi je prvo rekao? Pa opet je tebe pomenuo, ženo draga: „Svaka vama čast, pa ja ne bih smeo od ove moje da se razvedem. Upropastila bi me u svakom smislu. Bio bih verovatno u svim novinama, sredila bi mi da mi svaki posao stane, ma ti ne veruješ …bio bih društveno upropašćena ličnost“. ON tebe obožava.
– I treba da me obožava. Kakvog sam mu samo anđela rodila, i kakva sam mu sve s*anja oprostila. Treba da me izradi u prirodnoj veličini i da se Bogu zahvaljuje što me sreo. Muvala ga riba na moje oči na našem medenom mesecu. Dobro ih oboje nisam udavila, kad je počela da skakuće oko njega na brodu. Isto neka nesnađena u nevolji. Ej ti! Sad ova na svadbi. Ja kapiram da je on harizmatičan… ali brate! Ja granom rasterujem te žene oko njega! Da ne kažem metlom! – poče sad ova opasna.
– Eh! Pa tebe kumo, isto muvaju na svakom koraku – zadirkivala je ova druga.
– Kakve sad to veze ima? Pa ja za sebe mogu da garantujem, za njega ne mogu! Zato mora da ima stručni nadzor!
– Ahahahhahaha – smeje se ova druga – A taj stručni nadzor si ti?
– Nego šta sam! Kaži gde bismo bili da ja nisam ovakva…

Priča dalje ide u nekom smeru koji mi nije interesantan, do trenutka kada ja stvarno shvatam da je ovaj „stručni nadzor“ izgleda neki mnogo opasan lik. Naime, njen suprug joj je, jel’te poverio san u kom je hteo da dohvati neku drugu.
– Kaže, sanja on. Neka soba, neka ženska, krenuli oni sve po redu, kad kaže: „U jednom trenutku se otvoriše vrata, ženo… upadaš ti ko drumski razbojnik i kažeš: „Aha! Tu ste!“ Nju hvataš za kosu, kreće vrištanje… I pazi sad, ja čekam rasplet, a on mi na to kaže da se tu kod tog vrištanja negde probudio. I sad ne znam da li sam ih napucala oboje, ili samo nju. Znaš. Vrlo mi je bilo bitno da li sam se ja u snu ogrešila o nekoga ili sam ih pravedno lepo, olešila oboje.

Počinjem da se smejem u bradu, svesna da taj harizmatični čovek voli ovu luckastu ženu. Pa ona je puna duha. I on se loži na njenu pamet. I njima nikad nije dosadno.
I ne plaši se on nje, nego da ne ostane bez nje!

Naravoučenije. Birajte s kim ćete da živite, jer vam je to jedna od najvažnijih odluka u životu. Tu naposletku nije bitno ni šta ima ni koliko ima od materijalnog. Nekad je mnogo jače kada se zaljubite u nečiju pamet. Jer i kad vas čuva od drugih, vama će biti em milo, em zabavno.
Život je mnogo lakši, ako ste odabrali pravu osobu kraj sebe.

Tekst: Ivana Đorđević
Antistres misao