Kolumna Privremena upotrebna dozvola

Kolumna
Privremena upotrebna dozvola

Sretnem skoro jednu dragu drugaricu, s kojom me je život sasvim slučajno ukrstio, ali se zbog svoje iskrenosti zapatila u krugu mojih prijatelja. Pričamo o poslu i pohvali mi se kako je našla savršen posao, ali kako sa mužem ima iks-oks svaki put kada izlazi iz kuće

On je gradski mangup, sa dugogodišnjom tradicijom, kome je ona stala na put i rodila mu dete. Bili su srećni dok je ona donosila pare u kuću. Čim je kod nje počelo da biva turbulentno, on se setio da ona nije dobra majka, da je njemu potrebna žena koja je sposobna i tako u krug. Inače, bez sve šale ona je za njega izmislila možda ne ceo svet, ali barem pola planete. Za razliku od njega, ona je cenjena, njeno ime znači kad se izgovori i njen rad se poštuje. Ali eto tako, našla je šminkera za muža, pa sad gleda šta će.

Pominjala mi je to i ranije, onako bojažljivo, sve misleći da žena treba da bude ta koja „će da sačuva brak“ i da u mojim očima ne ispadne neko ko ne ume da smiri muža. Taj put joj je izgleda pukao film, čim je u društvu jedne iskusne beogradske dame prosula svoju muku. Muku, jer je to sve mučilo mesecima unazad.

– A pa taj tvoj je zapravo bezobrazan, znaš – pričala je iskusno triput srećno razvedena dama, koja danas živi nevenčano s mužem, jer je shvatila da je brak prevaziđen – On bi da te vređa svaki put kada moraš da se aktivno uključiš u društveni život, ali da pokupi sav novac koji ti zaradiš, jer biti mangup nije jednostavna stvar. Zahteva novac, a koliko sam shvatila – nema taj nameru da radi, nego samo da mu neko bude kriv.
– Nekad mislim da ću da poludim – čujem ovu moju kako šapatom izgovori.
– Vidi nećeš da poludiš, nego lepo nađi sebi uživanje. Frizer, manikir, putovanje, pa i neko kome bi ti izdala privremenu upotrebnu dozvolu – reče tako mirno beogradska gospođa između dva dima elektronske cigarete.

Ja trepnuh triput i blago se nasmejah kako se danas kulturno definiše pojam „ljubavnik“. Čovek sa privremenom upotrebnom dozvolom.
Ali ova triput srećno razvedena je izgleda znala o čemu je pričala. Nas dve smo gledale kao dve najgore seljanke. Ma kao Živka ministarka kad joj je učitelj otmenosti pomenuo da je – ljubavnik nešto što se mora zarad otmenosti!
– Šta se dešava ako taj sa privremenom upotrebnom dozvolom, postane onaj kog jedino bude želela? I ako više muža ne bude mogla očima da vidi?
– Ah, draga moja… Šta će da bude! Pa ostaće sa njim, to je bar jednostavno! Od muža će se razvesti i zvanično, a taj drugi postaće prvi i jedini. Nikakva tu filozofija ne treba velika. Ne znam samo što se toliko sekirate oko tih muškaraca. Onaj koji može da vas usreći, onaj zbog kog se osećate žive, zapravo je vaša priča. Moja baka je umela da kaže – ako su venci, nisu lanci! Ako ste venčane za neodgovarajuću osobu, pa niste lancima vezane! Ah!

Našoj „učiteljici života“ zazvonio je telefon i ubrzo smo se rastale, a nas dve se pogledasmo ko dva pokisla miša. Dobro, pokisle mačke! :)
– Ču li ti ovo, majke ti? – pitah sa osmehom ovu moju – Privremena upotrebna dozvola. Ko da je to jednostavno. Osećam da bi taj vlasnik dozvole na banderu zalepio od koga je dobio dozvolu! I ko da je to jednostavno.
– Sve. Žena je u pravu, da ja tebi kažem. I ovaj život je bre, jedan. Boli me bre uvo za sve, ali najiskrenije. I ne plašim se ni razvoda, ni novog života, niti bilo čega! – povrati se ovoj mojoj volja i snaga, uhvatih je u trenutku.
– Pa vidi, realno nemaš čega ni da se plašiš. Mi žene možemo da se pouzdamo jedino u sebe i svoju snagu. Čak ne ni u roditelje, ni u svoju decu, koliko same u sebe. Nema tu ni stida ni srama, kada okrećeš novi list. Ako si ti sigurna u svoj izbor, svi će stati na tvoju stranu. I realnost, i ljudi i život sam po sebi.

Uvek se setim onog filma – Jedi, moli, voli. Probaš bre, sve. I ni zbog čega ti nije krivo, jer se uvek kaješ samo ako nešto nisi uradio. I kada nađeš baju za sebe, ako je taj, taj je, ako nije – ideš dalje. Otpatiš, odboluješ, preležiš, preboliš i – nastaviš. Ali uvek – nastaviš.

Antistres misao