Kolumna OŽENJEN, A KO MOMAK ŽIVI

Kolumna
OŽENJEN, A KO MOMAK ŽIVI

Žene mogu da trpe kao niko. I koliko hoćeš, ali samo ako imaju svoj interes u tome

Znam nekoliko njih koje trpe da on oženjen kao momak živi, sve dotle dok njen komfor nije ugrožen. To znači, da joj se ne dira u tašnice, mašnice, vozni park i putovanja. Ali, obično što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. Pa plus putarina, pa broj pređenih kilometara…

Obično su okružene istim takvim prijateljicama i obično su nezaposlene. Jer, što bi? On ima za sve. I za sve. Pa čak i za više žena. Ali da se razumemo, ovo nije priča o Pepeljugi koja je postala sponzoruša. Ovo je priča o svakoj petoj ženi koja u nekom trenutku ukalkuliše da treba da ostane u braku, jer on ima više novca. S jedne strane, žena brine o svojoj deci i finansijski za njih – želi samo najbolje. A s druge strane, uvek je spremna da se nečega odrekne zarad svoje dobrobiti.

U ovom slučaju – muža. Jer u takvim brakovima ljubav se sreće samo na zajedničkim fotografijama. Ona postaje dama, a muževljev novac pruža divljenje. LAŽNIH prijatelja koliko hoćeš pa nikad i nije dosadno. U takvim brakovima svako živi svoju priču. Gospodin muž, što ko momak živi, uglavnom i skoro nikad se ne zadrži na jednoj dopunskoj nastavi. Obično počne da beži sa časova pomalo i ponekad, a onda mu to postane stil života.

A žena to oseća. Ali trpi. Zbog svega ostalog što on pruža. A srazmerno broju neobavljenih seksualnih bračnih dužnosti, raste cena skupocenih poklona koje zakonita žena dobija. Pokloni sve luksuzniji, a seks sve ređi. I dok joj svi zavide na životu i braku, ona realno ima samo udobnost. I decu. Ali, radost se osipa…

Dok joj muž proživljava drugu i treću mladost, žena u ovakvom braku – vene i stari. Ali ne od godina, nego od nevoljenja. Ljubavnika ne traži, a muž joj ne prilazi. Ostaje u braku sa kućom, kolima i novcem. A već ima dovoljno godina da je oformila i strah od novog početka. Neke se bace na neki lični besmisleni biznis, neke nađu spas u sportu, zdravoj hrani i putovanjima. Ali ono što njoj treba je čovek! Ne zrnevlje, ne traka za trčanje, ne konfekcijski broj 38, niti egzotične destinacije.

Onda čujem, ona je bila pametna. Za koga? Za sebe pametna? Jeste, ako joj je san bio da plače u skupoj garderobi, dok se vozi besnim kolima, spava sama u bračnom ležaju i mašta o seksu i strasti. Onda je definitivno uspela u životu. Ili ona još grđa – ma nju boli uvo. Ne boli je ni uvo ni novčanik, ali je boli duša. Jedino mesto koje ne zaceljuje kad si usamljen.

Jer tuga sa koliko god nula da se napiše, i dalje je opet TUGA.

Tekst: Ivana Đorđević
Antistres misao