Kolumna Na uslovnoj slobodi

Kolumna
Na uslovnoj slobodi

Nešto najstrašnije u ljubavi su izneverena očekivanja.

Može neko i da te ne voli i da bude budala, i da se nađe kompromis, ali ako te izneveri kao čovek, od toga se mnogo pati. Ni kafetin ne pomaže.
– Kako vi žene patite? – pitao me skoro jedan.
– Otkud ja znam – slegla sam ramenima.
– Ajde, ajde ti sve znaš.
Ona koja sve zna. Čoveče. Pa Matrix mi nije ravan! Ozbiljna frekvencija. Počnem ja da dumam i setim se šta je jedna pevačica rekla ćerki – „zaljubljuj se, menjaj muškarce, ali da patiš – to sebi nikad nemoj da dozvoliš“. Opasna žena. Ta mi je mudrolija tada bila vrlo nejasna, jer kako to ti sebi kažeš neću i ne bude. Srce ima svoju volju i ne šiša šta mu razum kaže. Ali mudrost naše poznate pevačice postade to i zaista, kada shvatiš koliko je ovaj savet pun racionalnog.

Valjda patiš kada ti se iznevere snovi, očekivanja, kada te neko razočara do te mere da postane nevidljiv, a ti ga još osećaš i boli te. Eto ti, jel ti dosta?

Ortak me gleda i poče da se smeje.
– Ti kad ga objasniš, objasnila si ga.
– Patnja je stanje tuposti koje boli. A šta te napala patnja noćas?
– Nešto mi se ozbiljno poremetilo otkako sam sa ovom mojom. Pa kontam ta patnja i ta priča, kako mogu ja nju da povredim ako sam joj nešto rekao ili joj nešto nisam rekao…
– Jao bre, pa ti se zapetlja ko pile u kučine. Ti realno najbolje da ništa ni ne pričaš. Žene bre pate i kad su debele i kad su mršave, i kad su u PMS-u i kad nisu i kad su tužne i kada im ne kažeš da su lepe i kad ih napadne besmisao.

Na stranu što moja konstatacija izazva salve smeha, ali iznenadi me kad mi reče:
– Znaš, nekako mi je ona pre nje bila super, tiha, mirna, nije bila dileja ko ova.
– Pa dobro vi muškarci volite da nađete dileje, šta je tu neobično. Bolje ti je dileja na normalan način, nego da je tiha i mirna pa da te ubije, jedan dan kad poludi, jer joj došlo. Dobro, ona pre nje realno ti jeste bila idealna, ako si hteo dobro da se udomiš. Situirana, tiha, mogao bi da je varaš gde stigneš. Samo bi se smorio od te količine ispravnosti. A znajući tebe… hmmm, teško da bi te zadovoljili dobar posao i kuća na Senjaku. Kod tebe mora da bude i dobar seks, zato mora da bude dileja.
– Ispadoh ja najgori, ja bih je varao! Eh sad… Nisam ja sponzoruša bre, da se muvam sa situiranim ribama.
– Pa ne bi se ti muvao dugo, ti bi to oženio, a onda bi te ta savršena smorila i tražio bi ovu dileju s kojom bi varao tu savršenu. Jer ljubav nije savršena i ne treba da bude. Ljubav treba da vrišti, da zveči, da puca i pršti na sve strane. To što ti je neko miran, tih, savršen za ozbiljnu vezu je divno ako želiš da fasciniraš mamu i tatu. Ovako za život… teško.
– Ma kako ti sve to znaš? – šeretski mi se nasmeja – Jednostavno kad sam već odabrao toliko energičnu ženu, koja je i luda ko struja, da me ne sprži toliko energije…
– Zaboravljaš da struja može i da greje i da svetli, samo ako umeš da rukuješ.
– Ma super ja rukujem, nego nešto smo se skoro pokačili i svašta mi je rekla. Pravila se da joj nije ništa, svađala se dok je imala glasa, a onda se – rasplakala. Sad sam ja nekog đavola kriv, ona pati i …glupa situacija.
– Ne znam šta si uradio, ali izgleda da si spržio ti nju. Jer žene ne plaču kad im je teško, nego kad shvate da su bespomoćne. Moli Boga da te voli toliko da može da ti oprosti. Ako ti i slučajno deluje da takva pati… nešto si grdno zeznuo, prijatelju.
– Misliš? Činjenica da sam je povredio. Nesvesan koliko zapravo. I sad se trudim da to popravim, ali nešto mi ne ide.
– Ako nije odmah otišla, a nije, ima šanse da se to sredi. Ženu koja te jako voli, jednom samo povredi i ima da krvari dokle ne reši ili da ti oprosti ili da te upropasti.

Popismo po piće, i ode. Da vidi da li je pukovnik ili pokojnik. Javio se posle da oprezno kaže da će biti amnestiran. Ali da je na uslovnoj slobodi. Do daljnjeg.

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao