Kolumna Ivane Gavrilović Stanković Lične granice – sebičnost ili samopoštovanje?

Kolumna Ivane Gavrilović Stanković
Lične granice – sebičnost ili samopoštovanje?

„Jednostavno se više neću zadržavati pored onih sa kojima ne želim da budem. Tačka!“, svesno odlučih jednog sasvim običnog utorka da se suprotstavim svojoj duboko usađenoj pristojnosti koja me je koštala nerava, vremena i energije dok sam ostajala pored osoba u čijem društvu se nisam osećala prijatno i ispunjeno. Kada sam se oslobodila potrebe za tuđim priznanjem sopstvenih vrednosti, ogradila lični prostor prema svojim merilima i što je najvažnije naučila da kažem NE stvarima, okolnostima i – ljudima, sve se promenilo. Sloboda da biram otvorila mi je nova vrata i pokazala put kojim se ređe ide; put razvoja, učenja i rasta, ali i rizika, odgovornosti i neprekidne promene. To je moj put, a na kom ste vi?

Verujem da ste čuli za onu teoriju da vremenom postajemo kao osobe kojima smo svakodnevno okruženi, a da se preciznija slika o nama može napraviti na osnovu profila naših pet prijatelja. Imate li prijatelje koji vas stalno vraćaju na svoj nivo jer ne mogu ili ne žele da isprate vaš tempo? Koliko je među njima kritizerski nastrojenih gunđala koja vam uporno govore da nećete uspeti? Postoje li i oni koji vam prenose negativnu energiju jer neprestano govore kako je sve strašno, ljudi su loši, a izlaza nema. Ako je tako, morate se rešiti takvih uticaja što pre, dok ne postanete nepodnošljivi sebi ili dok potpuno ne izgubite svest o ličnim potrebama, vrednostima, uverenjima, željama i očekivanjima.

Ne zaboravite da nikome ništa ne dugujete i svesno se oduprite osećaju primoranosti kako biste sebi podarili unutrašnji mir, sklad i zadovoljstvo. To vam niko neće pokloniti, jer ni drugi vama ništa ne duguju. Zvuči grubo, ali to je čista emocionalna matematika. Zato je važno uložiti izvestan napor i okružiti se pozitivnim ljudima koji  ne razmišljaju o problemima, nego o rešenjima; koji se ne bave drugima, već sobom; koji se ne žale na okolnosti, no sami stvaraju one najbolje za sebe. A takvi uvek veruju u vas, podstiču vas na akcione korake i puni su podrške za sve vaše poduhvate. Sa njima nemate utisak da se trošite, već da se „hranite“. I konačno se pomirite sa tim da vam neki ljudi ne gode  i da imate neslaganja u uverenjima, vrednostima, stavovima. Stoga, zaštitite sebe i jasno postavite granice. Kada ih  na vreme prepoznate, definišete i predstavite u velikoj meri olakšavate sebi jer izbegavate nepotrebno nakupljanje besa i nezadovoljstva, ali i drugima koji će tačno znati kako da postupaju sa vama. Stvaranje granica je preduslov za zdrav i izbalansiran život zato što nam omogućava delovanje u skladu sa ličnim potrebama.

Nekada sam propuštala odlazak na ples koji obožavam da bih završavala dodatne obaveze, odlazila na nekakve rođendane protiv svoje volje i družila se sa ljudima koji mi nisu odgovarali zato što se to negde očekivalo od mene – ili možda zato što su moje granice bile suviše popustljive. Sada mi se to ne može dogoditi i sve ostale aktivnosti organizujem prema plesu jer to je moj prostor i ne dozvoljavam nikome da njime upravlja. Shvatila sam da je izlaskom iz uloge žrtve i jasnim pravilima o postupanju sa mnom moj život postao lepši i bogatiji, a moji odnosi sa ljudima kvalitetniji. Imam utisak da svoj život držim pod kontrolom i da imam više samopoštovanja. Uverenje da svima budem na raspolaganju sam oslabila svakodnevnim samorazgovorom i sada jasno govorim šta želim, bez ustezanja, griže savesti i osećaja krivice. Razvila sam snažan osećaj lične odgovornosti što zapravo znači da drugima iznosim šta mi je potrebno i ponašam se u skladu sa tim – tri puta nedeljno sa zadovoljstvom odlazim da uživam u latino ritmu, negujem svoje telo i oslabađam se tenzije.  Potrebno je odvojiti vreme za sebe kako bismo se posvetili drugima s ljubavlju. A to možemo samo ako prvo zavolimo sebe. Probajte, divno je!

Autor teksta: Ivana Gavrilović Stanković, NLP trener
Antistres misao