Kolumna Ivane Đorđević ŽENE KOJIMA JE PUKAO FILM

Kolumna Ivane Đorđević
ŽENE KOJIMA JE PUKAO FILM

U životu ne biramo roditelje. I familiju. Sve ostalo je na nama. Da biramo. Neki odaberu jednom. Neki iz više puta

Skoro sam u tri dana pričala sa tri razvedene žene i našla zajednički imenitelj koji bez obzira na razloge razvoda može da se prevede na srpski jednostavno. Žene kojima je pukao film. Jer ni najsrećniji brakovi nisu opstali jer je ljubav bila snažna, nego jer je trpljenje upreglo želju za opstankom.
Nekad se ljudi istina, nisu razvodili. To je bila anatema, javni žig, nešto ko pečat. Sad je tako svejedno šta će selo reći, pa i žene neće da traće vreme unedogled sa nekim od kog ‘leba nema. Ima tu i tamo poneki poslednji Mohikanac, ali posustaje i ta vrsta.

Uvek se sa osmehom setim jedne uvažene i srećno udate dame koja u tri reči dade definiciju srećnog braka:
– Znaš onaj momenat kad posle četiri godine vidiš za kakvu si se budalu udala! To saznanje kad preživiš, možeš posle da živiš sto godina u braku!
Ali, kako svaka od nas ima različit fitilj i to unutrašnje sagorevanje, to sa čim možeš da živiš vrlo lako pređe u ravnodušnost. Žene se uglavnom i bore do kraja, bez obzira što test izdržljivosti polažu više puta.
E, onda im lepo pukne film. I tako ih bude briga i da li imaju decu i kako će da žive i da li je pametno i da li će ikada više imati ljudski standard i ono najstrašnije – šta će selo da kaže…
Ko skok sa bandži džampa. Jes’ da deluje strašno, ali naći će se već neki ljudi da vam olakšaju tako veliki skok na dole. Možda se u početku uplašite, malo poplačete, ali, najvažnije – preživećete! Jer, postoji mnogo onih pre vas koji su isto tako skočili i preživeli.

Tako da nije besna svaka koja se razvela. Ima ljutih, ima maltretiranih, ima tužnih i nevoljenih, ali svima je – zapravo pukao film.
Izuzimam kategorije teških dijabola kakvih nesumnjivo ima. Pričam o normalnim ženama koje su smogle snage, stisle petlju i golim grudima krenule na tenk! Jer to je ravno tome.
Živci su tek kad se pogube, shvatimo, bili nešto najdragocenije što smo imali. A život ide, i ako imate snage i hrabrosti, menjajte sve što vas jede i kida. Ne valja ni kad vas žuljaju cipele, a kamoli nešto drugo.

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao