Kolumna ANTITABLOIDNO U svetu pravih faraona

Kolumna ANTITABLOIDNO
U svetu pravih faraona

Iako deluje da sam “lutalica skitnica”, postoji još mnogo “svetskih čuda” koje nisam video. Do sada. Zahvaljujući info-turi “Big Blu”-a i sjajnom vodiču Milošu Beloševiću, uspeo sam da vidim zemlju čuda – Egipat.

Neverovatno, koga god da sam pitao od mojih prijatelja kako je tamo, svako je imao neku drugu impresiju. Već sam ulazak u avion predstavljao je promenu civilizacije. Odmah sam se setio one čuvene pesme “Išli smo u Afriku da sadimo papriku”. Mere bezbednosti rigorozne. Od ulaska u avion do ulaska u Hurgadu. Bukvalno vas pretresaju do gaća i proveravaju kakav vam je donji veš u koferima.

Ipak, nekako sam se osećao mnogo bezbednijim nego recimo u Novom Sadu, gde je svaki dan neka pucnjava ili otmica.

Kad uđete u Egipat, odmah uočite autoritet države i vojske. To je zemlja u kojoj se jednostavno zna neki red, iako se po novinama piše nešto drugačije.

Po meni, to je destinacija u kojoj je stalno sunčano, večno leto, gde je more uvek toplo i spremno za kupanje. Za razliku od klime kod nas koja se pretvorila u neprekidnu kišu. Crveno more je zaista jedno od najlepših i najtoplijih mora na svetu. A ja sam video mnoga mora. To vam je kao kada biste zamislili da je na Štrandu, Lidu i Adi Ciganliji voda providna i čista, i da u njoj plivaju najlepše i najšarenije ribice. Crveno more je kao jedan veliki akvarijum u kojem su i meduze koje uopšte ne peckaju. More u kojem delfini plivaju sa vama.

Na putu za Saharu, gde smo jahali kamile, upoznali smo vodiča koga zovu Slavko, i koji nam je rekao da navija za Partizan. Učio je srpski jezik iz knjiga i govori ga perfektno. Ali, ono što je mnogo zanimljivo je da zna sve hitove Vlade Georgieva, Sergeja Ćetkovića, Saše Matića.

1

I tamo u Sahari, čuli smo priče o nekim drugim vremenima, onim koja su obeležili drugovi Tito, Naser i Nehru, vremenima kada smo bili nesvrstani. Da se ja vratim na priču o kamilama. Jahati kamilu, to je uzbudljivo svima onima koji vole egzotiku. Ali, ja nemam sliku mene na kamili, jednostavno, bilo mi je nešto žao da je jašem i da joj i ja još stajem na muku.

Uz pomoć harizmatične Tanje Stojanović otkrivali smo čari plovidbe Crvenim morem. Tanja je ostvarila sve svoje snove baš u Egiptu. Međutim, i pored toga još uvek sanja svoj komšiluk sa Voždovca i iz naselja Braća Jerković. I pored svih đakonija i vrlo ukusne, raznovrsne i bogate trpeze, ona sanja burek iz naših krajeva. Sanja i sluša pesme Cece, Brene i Zdravka Čolića…

U svim hotelima su zaposleni izuzetno ljubazni Egipćani, koji bi mnogima sa balkanskih prostora mogli da održe lekcije kako treba da se ponašaju turistički radnici.

Antistres misao