Kolumna ANTITABLOIDNO Radujte se prijatelji

Kolumna ANTITABLOIDNO
Radujte se prijatelji

Ove nedelje sam imao izuzetan, antistresan događaj. Moje drage koleginice Natalija Cajić i Ivana Đorđević su, zajedno sa Croatiom Records i Jugotonom, organizovale promociju CD-a na kojem je pedeset originalnih pesama Nede Ukraden.

Pokazalo se da je to zapravo i obeležavanje pola veka karijere ove pevačice koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bio je to događaj koji je zaintrigirao mnoge medije.

Pojedini nadrndani muzički kritičari bi mi „držali slovo“ i predavanje, ali ja obožavam šlagere Đorđa Novkovića i Rajka Dujmića, one od tri akorda, i u intepretaciji ove „jaranice“. To je za mene jednostavno – ANTISTRES.

Karijera Nede Ukraden traje od kako znam za sebe. Imam 49 godina a Neda je proslavila karijeru dugu pola veka.

Njen prvi singl je snimljen daleke 1967. I zove se simbolično „Igra bez kraja“. Prvu ploču dobio sam od svojih roditelja 1974. godine, i bio je to singl „Srce u srcu“.

Kada sam kao pubertetlija bio nesrećan, slušao sam „Vrati se sa kišom“ i „Oči tvoje govore“.

Kad sam prvi put čuo pesmu „Zora je“ i video Nedu obučenu kao pahuljicu  kako peva u „Nedeljnom popodnevu“ kod Saše Zalepugina, znao sam da će zauvek biti u mojih „top pet“ omiljenih. Toliko jednostavna a toliko emotivna i jaka pesma!

U vremenima kad niko nije hteo da da intervju mladom i perspektivnom novinaru, Neda je prepoznala moj talenat.

I odmah smo se sporili. Ona  je htela da predstavi nove trendovdske pesme, a ja da mi peva stare koje toliko volim.

Bila mi je među prvima gošća u emisiji, i mislim da mi zbog toga karijera dugo traje.

Kada je Neda počela da peva, u modi je bila duga, crna kosa. Ovo vreme sada je vreme šatiranja i farbanja.

Danas, ona je „digitalna“ i ima je na društvenim mrežama, a u godinama naše mladosti gledali smo je po radnim akcijama, domovima kulture i na jadranskim terasama.

Sve se promenilo, samo nas Neda prati. Preživela je sve i svašta, raspad SFRJ, rat, izbeglištvo, tabloidna osporavanja.

Pre par dana je došla u „Jugoton“ u Beogradu u beloj limuzini, zaustavila saobraćaj i sve je delovalo kao „reinkarnacija“ vremena drugarice Jovanke i druga Tita. Pa naravno, kad je ona drugarica omladinka koja je pevala „Drugarice posadimo cvijeće“.

Neda danas puni diskoteke sa punih 67 godina i peva klincima koji su je videli na Instagramu, Facebook-u i Youtube-u. Ona je neko ko se nije predao u „sudbinskim i povjesnim nedaćama“.

A nama je ostalo sećanje na njene pesme kao na period nekih mnogo boljih vremena.

Dobila je Neda pre par dana na promociji priznanje „Jugotona“ za izuzetan doprinos diskografiji, pustila je suzu… kao i mnogi prisutni… “Zora je svanula, suza je iz oka kanula“. Zaplakali smo svi jer se sećamo mnogo lepših vremena i mnogo drugačije Nede. Svi smo bili drugačiji.

Ko se prilagodio taj nije otišao u zaborav. A Neda Ukraden, njeno lice zaista zvuči poznato. Ona je neuništiva. Prava Titova pionirka i omladinka.

I vratila nam se s kišom. U pedesetoj godini karijere sa pedeset originalnih pesama, digitalizovanih na tri diska. Vratila se jača nego ikad.

Njene stare pesme pokazuju da ova moderna vremena ništa ne valjaju, i da se svi moramo vratiti lepim stvarima iz prošlosti koje pamtimo.

A za mene je i to veliki ANTISTRES.

Ne gubiti vreme oko nepotrebnih diskusija ko šta voli, jer su ukusi različiti. Ne ispravljati „krivu Drinu“ kad je to već nemoguće. Ne osuđivati velike zvezde i umetnike zbog njihovog osnovnog prava da iskažu svoj stav.

Vi kako hoćete. A ja ću uzeti slušalice, pustiti pesme sa ovih novih Nedinih diskova i izaći napolje, u prirodu, da pevam i da se smejem.

Kad zapevam  „Zora je svanula, suza je iz oka kanula“  i „Radujte se prijatelji“, to je za mene antistres.

Antistres misao