Kolumna ANTITABLOIDNO Mentalna dekontaminacija

Kolumna ANTITABLOIDNO
Mentalna dekontaminacija

Uspeo sam nešto do sada nemoguće u tako rekordnom roku – da smršam šest kilogram za mesec dana.

Uspeo sam time i da smirim lupanja srca ali i da krenem da slušam balkan-retro radio, na kojem puštaju samo pesme sa ploča objavljenih u SFRJ.

Uspeo sam da smanjim kortizol, hormon stresa. Počeo sam da šetam slušajući tu lepu muziku, i da uživam u malim čarima života, kao što je na primer da tražim po prodavnicama – cejlonski cimet.

Instalirao sam na mobilnom telefonu aplikaciju koja me podseća kada treba da pijem vodu, a koja meri i koliko sam kilograma prošetao.

Prolećno je u Novom Sadu, iako još uvek zima, i treba ga iskoristiti. Sa takvom energijom, srećem dobre, pozitivne ljude koji hoće samo da se pozdrave sa mnom, da napravimo jedan selfi.

Sve ove promene su samo moja odluka, sam sam ih uveo sebi. Naime, posle jednog teškog astrološkog perioda, kada me je „klepao“ Uran u Ovnu, shvatio sam da se ključ za sreću nalazi u mojoj glavi. I da za tu sreću nije potrebno uopšte mnogo, osim da počnem da radim malim stvarima i da budem zdrav.

Novinar sam i povremeno zbog prirode posla proverim preko EON aplikacije šta se skoro desilo, ko vrišti, skiči i histeriše, i da ne učestvujem u tom kolektivnom ludilu.

Počeo sam toliko da cenim lepo vaspitanje! To znači da vam se neko obrati lepo, sa „Vi“ i kada zna da kaže: hvala, molim, izvolite. Mnogo korisnih stvari sam, dok smo razgovarali, čuo od prodavačice u radnji sa tzv. zdravom hranom.

Svoju tugu ponekad utešim slušajući sa prijateljima najtužnije pesme Bore Spužića Kvake. Zatim, čitam knjigu „Promena načina života najboji čuvar srca“ dr Ljubiše Krstića. Zatim čitam i onu s naslovom „Moj muški život, priručnik za preživljavanje“. U njoj Miloš Vasić na fantastičan način piše o učitovosti, ćelavosti, o dobrim delima, zvocanju i o tome koje sve veštine mora da zna prosečan muškarac.

Ali, čitam i knjigu Siniše Ubovića „Jači od bola“ u kojoj sam pronašao 12 lekcija za isceljenje duše i postizanje slobode. I naučio neke divne činjenice koje je Siniša napisao u knjizi: „Nismo krivi što nam se dogodio život“ i „Moj mir rešava svaku situaciju“.

I tako dok slušam  izdanje „Jugoton Croatia records“-a „Omer beže“ u intepretaciji Josipe Lisac, ili na radiju Henda peva „Gde si dušo, gde si rano“, a Arsen (Dedić) opisuje „Kuću pored mora“, ja sam svojim mislima i energijom pobegao negde daleko.

Usput, dobio sam od članova grupe „Nervozni poštar“ majicu na kojoj je zvezda petokraka i piše „SFRJ“, nju sam obukao kada je fotkana moja najsmirenija slika, sa psom Milijem, okačio je na mreže i dobio rekordan broj lajkova i dobrih komentara.

Život može biti lep i u ovoj zemlji, ako odlučite da vam ga baksuzi i ugursuzi ne pokvare. Apsolutno vam potpisujem, danas i ovde, da je mentalni preokret zaista moguć.

Čuda da nam zdravlje bude bolje, a meni i da imam manje kilograma, su moguća. Uz jedan jedini uslov – da ponekad treba sebe da promenimo, i da ne dozvoljavamo „objektivnim okolnostima“ i „subjektivnim slabostima“ da nam uništavaju lepote života.

Malo mi za sreću treba, ja eto upravo sada pijem duplu tursku, „novinarsku“ kafu, jedem bademe i radujem se ceđenom voću koje me čeka kao obrok za tri sata.

Ono što je najvažnije je pobeda , ona kada savladate promaju u sopstvenoj glavi, za koju vi niste krivi. A ja uspevam u tome sve više.

Antistres misao