Ko određuje pravila i granice NE ODUSTAJTE OD SVOJIH NAMERA

Ko određuje pravila i granice
NE ODUSTAJTE OD SVOJIH NAMERA

Kada nešto poželimo, kada postavimo neki cilj, često se dešava da zastanemo i zapitamo se: da li je to u redu?

U osnovi, sve je u redu ako ne ugrožava postojanje drugih bića, ako će vas ispuniti srećom i energijom, koju ćete dalje prenositi drugima. Postoje vaše namere i želje koje će u drugima izazivati revolt, negodovanje, zbog kojih će vas kritikovati, plašiti i od namera odgovarati.
To nikako ne treba da dopustite. Na tom mestu na putu ka cilju mnogi odustanu. Zašto?
Zato što ne žele da povrede bližnje, posebno roditelje. zato što se plaše njihove reakcije, a od rođenja nas uče da ćemo dobiti ljubav samo ako budemo „dobri“, na način na koji oni misle da bi trebalo. Oni misle da to nije dobro, moralno, da je sramota… sigurno ste bili u situaciji u kojoj vas, i kao odrasle, plaše svojim sumnjama i uverenjima. Treba da se „odvežete“ od bliskih ljudi, da se zapitate: Ko je taj ko određuje granice, definiše šta je dobro a šta loše? Zašto se misli da je dobro biti kao svi drugi, i zašto se uopšte smatra da su ti drugi dobri?

Da bi nas drugi voleli, odmalena smo naučeni da slušamo starije. Ponekad su bili u pravu: ne diraj vatru – opeći ćeš se, jedna je od takvih situacija. Suprotna njoj je: ne trči jer ćeš pasti. A niko vam ne kaže da je ponekad dobro pasti da biste naučili da ustajete. I fizički i metaforički, celog života.
Iz poslušnosti nije dobro upasti u stanje odbijanja svega čime vas obasipaju, kao ni definisanja onih koji nameću svoja uverenja. Sve što treba je da mirno primite čulima njihove sugestije a zatim im kažete: “Puštam vas da odete u miru“, i zaboravite na njih.

Zapitajte se uvek: Ko kaže da je nešto dobro a drugo nije? Ko je taj ko zna da su žene sa kućnim ljubimcima usamljene, recimo? A one koje nemaju decu i ne žele da rađaju – egocentrične? Da su oni koji ustaju posle 8 ujutru lenji? Da niste dovoljno lepi za njega? Dovoljno bogati za nju? Da nećete uspeti u inostranstvu? Da ćete se poniziti ako nekome kažete da ga volite? Da je sramota što ste izlazili s toliko njih, a ni jedan vas nije oženio? Da ste mamin sin zato što ste se razveli? Da time brukate svoje roditelje? I stvarno nema smisla što ne živite onako kako vaše komšije misle da bi bilo u redu.

Sve su to nečija uverenja i pretpostavke. Nečija vizija koja ima osnova da bude istinita samo svom vlasniku.
No, njima to nema potrebe objašnjavati. Oni misle da su u pravu, da vi grešite. Ako biste pokušali to da im dokažete, postali biste kao oni – ubeđivali druge da ste u pravu, ali ni to ne mora biti ničija, osim vaša istina.

Antistres misao