Kako sam svesno kreirala promociju moje prve knjige

Kako sam svesno kreirala promociju
moje prve knjige

Odavno sam svesna da smo svi mi kreatori svoje realnosti. Ono što ste radili juče, živite danas, ono što radite sada, kreira vaš dan sutra. Tako je to, samo većina ljudi toga nije svesna.

Odavno to znam, znam da sam odgovorna za dan koji je ispred mene, znam da ga ja kreiram kakav će biti i da za sve što ne krene po planu, moja je odgovornost. A i ono što nije, neću svoj dan kvariti tuđim delima, komentarima, postupcima, već ću sve to ostaviti njima. Pitate se kako? Lepo, neću im dati na to odgovor, jer znam da to nije do mene i od mene, već da je to do njih i da su to njihove muke i borbe. Moraju se sa time izboriti, a ako ne znaju kako, moraju da pitaju, a ako ne pitaju, ostaju u svom začaranom krugu.

Miris pozitivnog duha

No, sada to i nije tako važno, htela sam o nečemu drugom, za mene veoma lepom da pišem. Imala sam čast i zadovoljstvo da pred prepunom bibliotekom održim promociju moje prve knjige “Miris pozitivnog duha”. Moram vam reći da je promocija ispunila sva moja očekivanja, i više toga. Zahvalna sam svima koji su tog dana došli, odvojili svoje dragoceno vreme, a znamo da je vreme najveća vrednost koju imamo. Nadam se i sada sam već i sigurna da je moja draga publika svoje vreme kvalitetno utrošila i da su sa moje promocije svi otišli i srećniji, zadovoljnij i mnogo pozitivniji nego kada su dolazili… Kako reče jedan moj kolega, “Gledao sam ljude, na njihovim licima bio je jedan poseban izraz, reklo bi se zadovoljstva, mira, blagosti…”,  što je i bio moj cilj – da svi odu umireni, ohrabreni da se mnogo u životu može, ali da se mora napustiti zona komfora, zona poznatog i već pomalo dosadnog i iskoračiti van nje… Verujte, tamo je život.

Pa eto, i sam dolazak na moju promociju bio je taj iskorak… Verujem da mnogi koji su pozvani i koji su možda i želeli da dođu, a nisu, to uradili samo da ne bi napustili  zonu komfora, svoj stan, svoju već uleglu fotelju ispred televizora, napuštanje… svega onoga što je poznato i ušuškano i sigurno… ali, zapamtite to nije život, to je samo životarenje. Sigurna sam da i mesto održavanja promocije, Narodna biblioteka, za nekoga je bio izazov, jer u nju nije ušao možda nikada, pa gde će sad? Sigurna sam da bi taj iskorak i dizanje iz ulegle fotelje bio i ulazak u nešto nepoznato što bi u ovom slučaju moglo samo da koristi i da prija.

No, ni to nije ono što sam vam htela reći. Zapravo svi mi u životu imamo izbore, kako ćemo živeti, sa kime ćemo živeti, šta ćemo raditi… ali to ponekad nismo svesni ili bar ne želimo to biti. Lakše je tako, nego prihvatiti odgovornost za sve to, uzeti svoj život u ruke i menjati sve ono što mislimo da može bolje, da može više i da može drugačije, ali to je i druga i duga priča. Za to nisu svi spremni… možda nekada DA, ali za sada ostavimo tako kako je. Za sve je potrebno vreme, želja i naravno koraci… onda to nekako sve krene, a dotle pričaću o nečemu drugom.

Zapravo, o mom ličnom doživljaju moje promocije. Zašto je to za vas važno možda se pitate?  Pa, želela sam da vam kroz moje iskustvo, približim značaj i korist od vizualizacije, odnosno važnost kreiranje svog jutra, dana, nedelje… kreiranja svoje budućnosti. Dok sam se pripremala za promociju, puno sam razmišljala o svemu, o svim tehničkim stvarima koje prate ovako jedan poseban trenutak za svakog autora, da se nešto ne zaboravi, da se neko ne izostavi, da se pripreme pozivnice, posteri, rolap, da se pozovu gosti… i o svemu ostalom što bi dalo ovoj promociji posebnu prepoznatljivost autora… Treba joj dati dušu – da kada gosti uđu u prostor gde se održava promocija već osete miris pozitivnog duha… i pred očima im se pojavi lik autora, jer sve treba da  podseća na nju – mene. Tako je i bilo, bar tako moji gosti kažu… Osetila sa moja energija i sve je odisalo mirisom pozitivnog duha.

Kakav je bio moj osećaj?

Antistres misao