Kako da se “isključite” na odmoru UVERENJA KOJA NAS BLOKIRAJU

Kako da se “isključite” na odmoru
UVERENJA KOJA NAS BLOKIRAJU

Ne možete da zamislite odmor bez telefona, interneta, laptopa? Morate da budete u toku sa svim što se dešava na poslu iako niste ni direktor ni vlasnik firme? Mislite da će sve propasti dok ste desetak dana na odmoru? Moramo da vas razočaramo – neće se ništa desiti dok ste na godišnjem odmoru!

Iako možda mislite da na ovaj način pokazujete lojalnost nadređenima ili kompaniji, nijedan poslodavac ne želi da mu se radnik vrati umoran sa odmora. Jer, kako će onda da radi? Sa druge strane, vaša potreba da „budete uključeni“ kada treba da se isključite je samo vaša potreba, vaš izbor. I, sada će mnogi od vas pomisliti – Ali, ja moram da… Kad mene nema, onda… Pa, šta, nije mi teško…

Duboka uverenja. Istraživanja koja su nedavno sprovedena u Irskoj, a obuhvatala su 6.500 Evropljana, pokazala su da se čak 84% njih redovno javljalo na telefon kada su pozivi bili upućeni sa posla. Ista istraživanja su pokazala da je osobi koja je na odmoru, a odgovori na poslovni poziv, potrebno čak četiri sata da se vrati u stanje koje je imala pre poziva!
– Ovakvo ponašanje nije samo potreba da se bude u toku sa svim što se dešava u radnom okruženju, iza toga stoji nešto mnogo jače i teže premostivo, a to je duboko ukorenjeno uverenje povezano sa poslom, novcem i samim radom. Ljudi često nisu ni svesni zašto se ponašaju na ovaj ili onaj način, ali to uporno rade, čak i kada im je jasno da se zbog toga osećaju loše. Kada, pak dođe do tzv. osvešćivanja, tj. prepoznavanja ponašanja koje nam nije korisno, onda dolazi na red drugi problem, a to je kako ga promeniti – kaže Dragana Alekić, wingwave i life coach.

Nije lako, ali probajte. Isto istraživanje pokazalo je da su pozivi ili SMS poruke iz kancelarije najčešće bili u vezi nebitnih stvari – od toga gde stoji daljinski za klima uređaj, preko toga koliko često treba zalivati biljku, do toga kada se osoba vraća sa odmora. Bez obzira na kontekst poziva ili poruke, stres koji je zaposleni osećao bio je na nivou kao da je skočio bandži džampom!
Sada je jasno da je za nas mnogo korisnije da se „isključimo“ kada smo na odmoru, i prvi korak bi bio da zaista isključimo telefon. S obzirom da svako naše ponašanje posle izvesnog vremena postaje šablonsko, nemojte se iznenaditi ako vam ovo padne baš teško. Navike su čudo, ali kao što ste navikli da stalno budete on-line, tako je sada potrebno vreme da tu naviku promenite.
– Posle nekoliko dana doslednog ponašanja, već ćete osetiti razliku i neće vam više toliko nedostajati „uključenost“. Međutim, ukoliko je stres veći zbog „isključenosti“, i tenzija iz dana u dan raste umesto da opada, onda je vreme da se „istraži“ koje to duboko uverenje stoji iza takvog ponašanja. Spektar je toliko širok, ali verujem da će se mnogi propoznati u ovih par primera.

Moraš da čuvaš posao. Možda ste kao dete slušali komentare roditelja da se novac stiče samo teškim radom, ako ne radiš nećeš ni imati, da je odmor samo gubljenje vremena i trošenje para… Pod tim uticajem može da se kreira uverenje da se od osobe očekuje da stalno radi, pa čak i kada je na odmoru. A, ukoliko ne radi, neće biti para. Nedostatak para izaziva strah, a strah stres… A, da bi se izbegao strah i stres, osoba radi i radi… I, eto, začaranog kruga očekivanja i ponašanja. Jedno uslovljava drugo. Sledeći primer je priča porodice u kojoj je otac izgubio posao i kako bi detetu preneo poruku da je posao važan, stalno je ponavljao – “Moraš da čuvaš posao”. Naravno da iza ove poruke stoji dobra namera, ali dete je shvatilo da po svaku cenu „mora“ da sačuva posao, pa je stvorilo uslovnu reakciju na sve što ima veze sa poslom i na svaki način pokušava da ga „sačuva“. Jasno je da je tada osoba pod velikom i konstantnom tenzijom, da ima osećaj stalne borbe, da je u grču i kada treba da se opusti – kaže naša sagovornica.

Izaberite pozitivan odnos. Ovakva stanja nisu korisna, jer kad smo pod stalnim stresom to može da utiče i na zdravlje, što je i bila tema istraživanja sa početka teksta. Naravno da je posao važan, ali lakše ćemo raditi kada imamo pozitivan odnos prema njemu, nego osećaj grča u stomaku.
– Promena negativnih uverenja ili emocija u vezi sa našim konkretnim poslom, novcem i radom uopšte, radi se kroz wingwave sesiju. Prvo se otkrije šta tačno stoji iza određenog ponašanja koje uvodi osobu u stanje tenzije, a onda se i uverenje i loš osećaj eliminišu. U toku sesije jačaju se i pozitivna uverenja, što i jeste cilj – da budemo u tzv. OK stanju, u svim životnom segmentima, pa i poslu. Nakon par sesija, osoba neće više imati jak poriv da odgovori na svaki poziv sa posla kada je na odmoru, ili čak i kada je kod kuće, a prošlo je radno vreme, jer će imati osnaženo pozitivno uverenje da će i dalje sve biti u redu, iako se nije javila. Takođe bi bilo korisno i da se pre odlaska na odmor dogovorite sa kolegama šta je to što je zaista toliko važno da bi vas pozvali. To će u stratu i njima staviti do znanja da vi idete na odmor da biste se odmarali – savetuje Dragana Aleksić.

Tekst: Isidora Miletić
Antistres misao