Jesenji izazovi Tuga zbog nedostignutog cilja

Jesenji izazovi
Tuga zbog nedostignutog cilja

Zato je jesen period tuge zbog neostvarenih ciljeva. Nekako smo skloni da pratimo, a ljudi smo pa je i logično, cikluse prirode. Nakon perioda bujanja i rasta sledi pripremanje za zimu, mirovanje, svode se računi, očekuje da ubiremo plodove (svog rada) i stavljamo tačku na aktivnosti, odnosno, da smo ostvarili ono što smo smislili.

Sve to opet stvara stres, nismo raspoloženi zbog onog što vidimo, ne sviđa nam se što smo izneverili sebe. Bliži se kraj godine i postaje jasno da je mnogo toga što smo poželeli „u ponoć“  daleko od realizacije.

Nemojte precizno određivati vreme kada polazite i kada stižete na cilj na brzinu i bez razmišljanja da li je realan, a ako ga odredite, uvek treba da imate svesnost da nije kraj sveta ako do toga ne dođe.

Autorki teksta se posebno sviđaju preporuke da je dobro ponekad želju pustiti da sama nađe put. Ne u smislu da sedimo u kući i čekamo da se pojavi ljubav našeg života ili nam neko tek tako ponudi novi odlično plaćeni posao. Već da ono što želimo zamišljamo bez pomisli da „ja to moram“ već da sam jednostavno već u tome. I da činim koliko u ovom trenutku mogu, da verujem ali nisam tvrdoglavo pri prvobitnom planu, po cenu svega.

Bez pitanja u glavi šta ako, kako, bez osuđivanja, granica. Želite da smršate? Zamišljajte sebe kao vitku, živite onako kako žive oni koji nemaju višak kilograma. Novi posao? Bez pomisli da nećete uspeti bez protekcije, da niste sposobni, pitanja kada će to biti, zamišljajte sebe i osetite pozitivne emocije dok ste na tom novom poslu. Novi stan? Misli o kreditima, lokacijama, nemogućnosti plaćanja bacite, vidite sebe u stanu kakav želite.

Najvažnije je da kao cilj postavite kako ćete se osećati kada stignete do njega i zašto to želite. Možete biti mršavi i usamljeni, kupiti stan u delu grada koji vam se samo vizuelno dopao, živeti pored osobe koja spolja izgleda kako ste maštali ali je lenja, ponižava vas, niste joj jedini.

izazovi 4

Većina želja i ciljeva nam se zaista ostvaruje. Ne svi, ali većina da. Ako pravimo male korake da ih postignemo, fleksibilni smo s vremenskim okvirima, nežni prema sebi, spremni da naše namere modifikujemo. I posebno ako se grčevito ne borimo za taj cilj, zapostavljajući sve ostalo.

Želja je kao pesak, ako stisnemo šaku u pesnicu, iscuriće, ako opustimo prste, isto. Svest da smo uradili sve što je do nas, da ne odustajemo ali se prilagođavamo i saznanje da će nam ostvarenje možda doći kada se najmanje nadamo i u drugom obliku je neophodna.

Što su ciljevi manje materijalne prirode to su šanse da ih postignete veće. Što ste otvoreniji za razne puteve do njih, to je ostvarenje realnije. Što ste više kao dete koje nema strah već je na krilima kreativnosti i mašte, to je cilj blizi realizaciji.

I najvažnije, mada će biti i onih koji će se naljutiti: pompezna ostvarenja u jasno određenim vremenskim i prostornim okvirima ciljeva koji su bili više nego hrabri i realni su izuzeci a ne pravila.

Posebno na našim prostorima. Jedna mlada žena u SAD, u Njujorku, je posle mesec dana ugasila svoj blog jer je imala samo 50 hiljada pratilaca, onoliko koliko se kod nas smatra ozbiljnim uspehom. Mislite o tome. Cilj mora biti prilagođen mnogo čemu, a ne samo preporukama raznih škola. Samo tako nećete biti tužni i depresivni ako ga ne ostvarite, za sada.

Tekst: Željka Zebić
Foto: Pexels, Pixabay
Antistres misao