Jasmina Bogućanin-Sarvan Hrana je u skladu sa našom vibracijom

Jasmina Bogućanin-Sarvan
Hrana je u skladu sa našom vibracijom

Kada se pomene ime Jasmine Bogućanin Sarvan, u krugovima ljudi koji preferiraju sirovu hranu, jasno je o kome je reč. Kada sam prvi put srela Jasminu, rekla mi je da ne zna šta je to stres od kada je počela drugačije da se hrani. Naša sagovornica je pre četiri godine tradicionalne obroke zamenila PRIRODNOM biljnom hranom, nakon čega je nastao njen blog “Škola NeKuvanja”, a zatim i istoimene radionice. U međuvremenu je sa svojom porodicom promenila i mesto stanovanja jer je uspela da pronađe svoje Prostranstvo ljubavi, prirodno okruženje za kojim je čeznula.

Prostranstvo ljubavi 1

Kako danas funkcioniše tvoje Prostranstvo ljubavi?   

– Pre nekoliko godina to je bila samo misao i velika želja, no kako i sve u životu biva, ono što baš baš želimo i kreiramo, to nam se i desi. Imamo veliko imanje u BiH, na nekih sat vremena od Banja Luke, malo manje od hektar zemlje, na kom živimo u skladu sa prirodom već treću godinu. Kada samo tek došli ovde, većina je sumnjala, čak su meštani igrali kladionicu da li ćemo izdržati zimu. Svi su izgubili. Živimo u selu, u kom ima, nažalost, samo još tri naseljene kuće pored nas, jer ljudi su napustili svoje domove. U BiH se to desilo silom, devedesetih, tako da većina ljudi koji imaju posede ovde, su u belom svetu, i niko ne planira povratak. Oko nas je priroda, srndaći, divlje svinje, pregršt zečeva, životinje koje žive slobodno (jedna od stvari za koje smo se morali izboriti, jer tamo gde čovek ne živi, zavladaju oni sa čudnim hobijima, da ne kažem surovim). Prva godina našeg života u prirodi je bila prava bitka, bitka za mir u prirodi, jer je lokalno lovačko udruženje samovoljno proglasilo naše selo lovištem. Hvala Bogu i institucijama koje su odradile svoj posao kako treba i to su zabranili jer je zakonom zabranjen lov u naseljenim mestima, pa makar to bila i samo jedna naseljena kuća.

Prostranstvo ljubavi 2

Živimo u drvenoj kućici, tzv. Tiny House, od tridesetak kvadrata, no tu smo najviše zimi. Tokom drugih godišnjih doba ona nam služi samo da prespavamo (nekad ni to, jer je u šatoru lepše), zato što u prirodi ima toliko stvari za raditi, da čovek najmanje vremena provodi u zatvorenom prostoru. Imamo veliku baštu u kojoj sadimo svoju organsku hranu, beremo samoniklo bilje, cveće. Imamo uvek volontere, i prijatelje iz celog sveta koji dolaze da vide kako živimo i da nam pomognu. Da nauče kako mogu i oni da naprave taj korak i napuste matrix. Kako mogu da postanu samodovoljni za većinu stvari, jer ni mi nismo još uvek potpuno samoodrživi, za to ipak treba malo više novca, no i ovo kako nam je, je mnogooo bolje nego što je bilo dok smo živeli u gradu. Nemamo sat nigde u kući i nije nam potreban. Živimo svaki dan punim plućima, po položaju sunca znamo koliko je otprilike sati, i u skladu sa tim obavljamo svoje dnevne aktivnosti. Detaljno o celokupnom procesu naše selidbe i izgradnje našeg Prostranstva sam napisala u najnovijoj knjizi „Povratak sebi“, koju od srca preporučujem svakome ko iole razmišlja o ovakvom poduhvatu. Takođe, može se i doći na naše imanje kao gost ili volonter. Prijave putem fb stranice: www.skolanekuvanja.com/prostranstvoljubavibih

Antistres misao