Irena Pavlović, osnivač zajednice „RunArt“ Potrčite u susret svojoj suštini

Irena Pavlović, osnivač zajednice „RunArt“
Potrčite u susret svojoj suštini

I tako je postalo mnogo više od fizičke aktivnosti, duhovno i emotivno građanje ove divne žene, terapija, najbolji način da se izgradi:

„Obnovila sam svoj život kroz trčanje, pronašla slobodu, osmeh, način da kroz lepotu kretanja izrazim sebe, prepoznam i osvestim strahove. Nije lek za životne probleme, ali meni je pomoglo. Velike promene retko dolaze sa velikim odlukama. Dolaze u tišini i strpljenju, izazvane malim koracima. Trčanje uopšte nisu kilometri, oni su samo merna jedinica. To je odluka da svakodnevno po malo menjaš sebe kroz kretanje.“

Zatim je u krajem 2017. godine pokrenula „RunArt“. Pitamo je šta je to:

„Privikla sam pažnju žena koje su se osećale izgubljeno u sopstvenim životima. Tako sam došla na ideju da napravim „RunArt“ zajednicu koja će pružiti podršku ženama da se ponovo fizički aktiviraju, o tim promenama kroz koje prolaze pišu i na taj način prođu kroz proces samopomoći.

Većini žena potreban je stalni podstrek, podrška i motivacija da bi istrajale u svojoj odluci. Neke od njih su posle nekoliko godina dopustile sebi da zaplaču, da se osete slabo i ranjivo, priznaju sebi neke istine sa kojima nisu želele da se suoče.“

Pa je početkom 2018-te em dala otkaz u firmi u kojoj je radila, i počela da razmišlja o ženama u sigurnim kućama. Uspostavila je saradnju sa koordinatorima u takvim ustanovama i krenula pre dva meseca:

„Žene koje su provodile dane uglavnom uspavane, u četiri zida, sada trče do 2 km bez stajanja, pojavio se osmeh, sjaj u očima, osećaju se bolje. Sve što im je bilo potrebno da ih neko izvede na vazduh, da osete slobodu, aktiviraju se. Nisam u funkciji trenera, samo kao podrška i vetar u leđa, da ne odustanu u uvođenju dobrih navika i suočavanju sa strahovima koje svi imamo.“

Menjaju se, trče ka svojoj sreći i ispunjenosti. Šta je važno da ne zaboravimo?

„Strpljenje je najvažnije u procesima promena. Ne očekivati instant rezultate. Odrediti cilj i put podeliti na male etape. Izgubili smo osećaj koliko je jedan korak važan u odnosu na destinaciju na koju želimo da stignemo. Preskačemo proces a želimo rezultat.“

Tako je Irena Pavlović, jedna obična žena, supruga, majka, uspela da nađe taj skriveni delić svoje suštine. I da svoje iskustvo putovanja ka svojoj celovitosti podelima sa mnogim ženama, ali i sa svima nama. Da lakše putujemo ovim čudom zvanim – naš život. I na kraju, poručuje:

„Ne dešava nam se uvek ono šta želimo ali se dešava uvek ono što treba, da bismo učili i napredovali. Ako kroz tu prizmu gledamo na život mnoga vrata će se otvoriti a mi nećemo biti puni jeda i žaljenja za nazovi propuštenim prilikama.“

Foto: Željka Zebić, privatna arhiva
Antistres misao