Hilandarsko grožđe ČUDO PRIRODE KOJE POMAŽE PAROVIMA DA DOBIJU DETE

Hilandarsko grožđe
ČUDO PRIRODE KOJE POMAŽE PAROVIMA
DA DOBIJU DETE

Od kada je pre nekoliko godina u ruskim novinama objavljena priča jednog njihovog bračnog para koji je uz pomoć loze Svetog Simeona dobio dete, u Svetu zemlju svake godine stiže na stotine pisama sa molbom da se pošalje ovo čudesno grožđe. Botaničari priznaju da je ovo najstarija loza na Mediteranu, a o njenim svojstvima se prenose neverovatne priče

Veruje se da loza Svetog Simeona Mirotočivog koja raste u manastiru Hilandar rađa grožđe koje pomaže bračnim parovima koji imaju problem da dobiju potomstvo. Priča o tome kako je loza počela da raste je neverovatna, skoro isto kao i svojstva koja se pridaju njenim plodovima.
Naime, na samom kraju dvanaestog veka Stefan Nemanja, tada već monah Simeon pridružio se sinu, monahu Savi, i zajedno sa njim kao ktitor i osnivač oživeo zapusteli manastir Hilandar. Tamo je dočekao i kraj života. Kivot sa njegovim moštima čuvan je narednih osam godina u Sabornoj hilandarskoj crkvi, a onda ih je Sveti Sava preneo u Studenicu, koju je Stefan Nemanja gradio kao svoj mauzolej. Hilandarsko monaštvo je negodovalo zbog toga ali se onda desilo čudo.

Moć velikih grozdova. Sa mesta na kome je ranije bio smešten kivot (kovčeg sa moštima) počela je da rađa loza. Vremenom je probila zid crkve i svake godine je puna krupnih grozdova, bez bilo kakve druge nege osim orezivanja.
Osim neobičnog mesta na kome raste, botaničari tvrde da je to najstarija loza na Mediteranu, a najveće čudo je ipak njen plod – grozđe koje vekovima pomaže bračnima parovima u dobijanju potomstva. Veliki grozdovi belog grožđa beru se uoči Krstovdana, a to je i jedini dan kada prisutni posle liturgije dobijaju po zrno od igumana manastira. Ostalo se suši, a zatim poštom (ili lično onima koji dođu) prosleđuje zainteresovanim supružnicima iz svih krajeva sveta. Najviše molbi stiže iz Grčke i sa Balkana, Srbije, Bugarske, ali i iz Amerike i drugih krajeva Evrope. Zbog velikog interesovanja ponekad je potrebno i sačekati. Grožđe se može nabaviti i u nekim manastirima u Srbiji. Paket sadrži tri zrna grožđa, komadić orezane loze i uputstvo kako da se koristi.

Čudo ne bira veru. Prvi pisani dokument koji svedoči o čudotvornom dejstvu loze je tapija koja datira iz 1585. godine. Tada je turski aga sina koga je dobio uz pomoć loze, doveo u manastir da bi ga tamo, kako je obećao, u monaštvu ostavio. Monasi su ga u tome odgovorili, a aga im je u znak zahvalnosti poklonio ogromno imanje. Aga je, naravno, bio musliman, ali nije jedini ne-pravoslavac kome je loza pomogla. Neretko novopečeni roditelji, bilo pravoslavne, katoličke ili muslimanske vere deci daju imena Nemanjića: Simeon, Sava, Rastko, Ana, Anastasija… U manastir su stizala i pisma zahvalnosti žena koje su se same pridržavale uputstva i bez znanja muževa koji su ateisti ili su druge vere (iako bi supružnici preporuke trebalo da primenjuju zajedno).

Neobjašnjivi načini začeća. Predavanja i prezentacije lekara svedoče o racionalno neobjašnjivim načinima začeća uz pomoć hilandarskog grožđa. Čuda ne možemo razumeti, ali im se uvek možemo nadati.
Bez obzira u šta verujemo, nebrojena pisma zahvalnosti koja se čuvaju u Hilandaru i fotografije dece Svetog Simeona, kako ih hilandarci zovu, pričaju priču o čudu života, o svetlosti na kraju tunela koja je uvek tu kada otvorimo oči.

Tekst: Rada Jakić
Antistres misao