Elizabeth Suzana Kozina Nepresušni izvor kreativnosti i radosti

Elizabeth Suzana Kozina
Nepresušni izvor kreativnosti i radosti

Tako i Elizabeth radi, upoznaje svet kroz lično, a ne iskustva drugih. Kako je uvek volela da putuje, posebno na ne baš tipične lokacije, odlučila je da ode tamo gde može da pomogne. Recimo, u Afriku:

„Kada sam otišla tamo bila sam u totalnom kulturološkom šoku od svega što sam videla i doživela. Tako sam u Ruandi upoznala dečaka o kojem i danas brinem i finasiram ga. Sa prijateljicom sam u Hrvatskoj napravila organizaciju, našli smo za 158 dece iz tog sela „kumove“, ljude koji ih finansiraju. Za svako dete mesečno je to 60 kuna (oko 8 evra) i zahvaljujući tome ta deca imaju obrok dnevno, uniformu, knjige i pribor za školu. Pre toga, deca su tamo jela 2 do 3 puta u nedelju dana. Ko nema dobre živce, ne bih mu preporučila da tamo ide. Oni tamo nemaju ništa. Nemaju asvalt, kuće su bez krovova, spavaju na podu, nemaju struje i vode.“

humanitarno

Humanitarnim radom bavi se i „kod kuće“, član je međunarodne humanitarne organizacije „Lions“. U koju se ulazi samo po preporuci. Dosta je angažovana:

„Evo kako ja gledam na to: da ispravim samo nepravdu u životu dečaka o kojem brinem, ja sam napravila puno. I neka svaki uzme jedno dete, svet će biti bolji.“

Sve je to, čini nam se, i vrlo stresno, pa pitamo kako to da ona izgleda kao da ga nema u njenom životu, koja je njena tajna:

„Uvežbana sam da tako delujem (smeje se). Ko kaže da živi bez stresa i da mu je sve bajno, taj verovatno nije u kontaktu sa ljudima, izolovan je. Prvo, mislim da se reč stres prebrzo uzima u rečnik, ja sam tu malo opreznija. Ako me poslovni partner recimo danas naljuti, ja nemam razloga da budem u stresu zbog toga. Nisam možda prava osoba da pričam o tome, nakon Afrike, kad spoznaš da ima 100 puta gore. Mi smo svi okrenuti sebi, to je ljudski i normalno, i nekako lakše upadamo u to stanje meni je sve teško, naljutio me ovaj, onaj. Ne treba dati „svakom jedru vetra“ i na svaku priču skakati.“, sa osmehom devojčice na licu završava svoju priču Elizabeth Suzana Kozina.

Tekst: Željka Zebić
Foto: privatna arhiva
Antistres misao