Dragana Stojić Moj put transformacije

Dragana Stojić
Moj put transformacije

Na policama knjižara već se nalazi njen prvenac, knjiga “Kreiranje radosti” u kojoj opisuje svoj put transformacije. A našim čitaocima poručuje da nikad nije kasno da se uči ono što se ne zna da bi se stiglo tamo gde želite biti

Naša sagovornica danas radi u Beogradu kao licencirani trener Heal Your Life programa “Volite sebe – izlečite svoj život” po filozofiji Lujze Hej (Louise Hay). Na njenom sajtu još stoji da je promoter pozitivne psihologije i “self-help” metoda i psihodinamske coaching procedure koja je okrenuta zdravlju, rastu i razvoju ličnosti, i još puno, puno toga…
Kroz trening Izleči svoj život prošla je kroz proces lične transformacije, a svoj put i svoje iskustvo pretočila je u knjigu Kreiranje radosti, naziv koji je inače i lajtmotiv celokupnog Draganinog rada.

Kada ste krenuli na put ličnog razvoja, šta vas je podstaklo i zašto ste izabrali baš sistem Lujze Hej?
– Vodili su me moji snovi. Bez vizije gde idemo nema napredka. Dok ne otkrijemo šta zaista želi naše srce i čemu ono teži, nismo na putu radosti. U jednom trenutku života živela sam sopstveni nemir i to sam želela da menjam. U mir, i Radost. Taj put je pogled u sebe. U svoju dušu i slušanje šta duša ima da vam kaže. Program Lujze Hej mi je to omogućio. Otkrivanje ličnih vrednosti, lične veličanstvenosti otklanjanjem straha i osećaja nebezbednosti. Taj put je da očistite sve izvore radosti u sebi i krenete čisti i sveži dalje.

Koji su izvori radosti u nama i šta je to što ih “prlja”?
– O tome pišem u knjizi. Naše izvore radosti održvamo čistim: disciplinom, odgovornošću, radom na sebi, hrabrošću da se suočimo s rizicima i istrajemo u onome što smo započeli, vizuelizacijom i meditacijom. Naše izvore prljaju rigidni stavovi i držanje za stečene šablone, odbacivanje novog kao nesposobnost da učimo od drugih. Nestrpljivost, odlaganje, oklevanje, kao oruđe uma za sopstvenu sabotažu. Ljubav prema sebi upravo razvijamo kada prestanemo da se kritikujemo i sabotiramo. Živimo u svetu kritizerstva i lako možemo pomisliti da nismo dovoljno dobri.

Koja je najupečatljivija promena u vašem životu od kada ste na putu radosti?
– Moj proces je bio vratiti radost deteta u sebi. Vratiti sebi zaboravljene snove i ostvarivanjem tih snova postati najbolja verzija sebe. Imati razlog čestitati sebi na postignutom. Ja sam bila talenat za stvaranje briga. I tako briga po briga i počnete da se davite u okeanu sopstvenih briga. To je neviđena sabotaža. Takvim razmišljanjem upadnete u vlastito sabotiranje do mere da rezultat postane samokritikovanje. Zamerate sebi ovo i ono. A to nije dobar put. Tada niste dobri ni za druge. Moj put radosti je razvijanje sposobnosti da kreiram sve što je dobro i korisno za mene. Da umem da pitam svoje srce šta zaista želi. Da to stvaram. Da imam slobodu da se izrazim na mnoge kreativne načine. Svoja sam. To je osećanje slobode kojom kreiram svoje nove trenutke.

Antistres misao