Dr Zlatko Bokun I HIRURGIJA I MUZIKA SU MOJA LJUBAV

Dr Zlatko Bokun
I HIRURGIJA I MUZIKA SU MOJA LJUBAV

On je hirurg, opredeljen za laparoskopiju, ali i gitarista, zaljubljen u muziku. Spojio je svoje dve ljubavi i, kako kaže, srce mu je puno

Diplomirao je sa 24 godine, dajući godinu za godinom na Medicinskom fakultetu, a već deceniju i po radi u KBC „Zvezdara“ u Beogradu. A emocije prema notama i žicama pojavile su se, kako kaže, u njegovom rodnom Splitu, na rivi. Danas spaja ove dve ljubavi kroz posao hirurga i gitariste u grupi „Plutonia“, svirajući mahom po beogradskim klubovima.
Dr Zlatko Bokun kaže da se i u medicini i u muzici neprestano razvija, uči i daje najviše što može. Mene je interesovalo kako preživljava svakodnevni susret sa neizvesnošću, borbom za život, strahom kod pacijenata i neizbežnom nervozom, kako leči druge a kako sebe, i da li je gitara njegov antistres instrument kojim vrši intervencije na svojoj i dušama publike.

Povratak u normalu. Neprekidno usavršavanje, saradnja sa kolegama u uspostavljanju naprednih metoda koje pacijentima znatno olakšavaju intervenciju i oporavak – to je stalna priča jednog lekara. Ali, naš sagovornik naglašava da lekari nisu bogovi i da ponekad ne bude onako kako su zamislili.
– Hirurgija jeste stresan posao, ali me mogu da se ne žalim jer je jako volim. To je uvek vrlo bitno, da volite ono što radite, jer tada je svaki stres mnogo manji, objašnjava Zlatko i nastavlja:
– Stres ne mora uvek biti loš, on može uticati na vas tako da imate više energije, da vam podigne hormonski status, posebno andrenalin poznat kao hormon „pobede ili bega“. Ali svaki stres koji predugo traje – šteti. Tada morate naći nešto što će vam pomoći. Ja sam izabrao muziku, i to ne samo kao lek protiv stresa, već i kao način da se opustim i kreativno izrazim, kao nešto što me vraća na zemlju. Baveći se svakodnevno medicinom, ljudskim životima, kada ste na neki način gospodar života i smrti, treba vam nešto što će koliko-toliko da vas vrati u normalu, a muzika za koju su rekli da jedina može direktno da razgovara sa Bogom, to može.

Pozitivan stav i oporavak. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, uticaj pozitivnog stava pacijenta na brži oporavak posle operacije, dr Bokun navodi kao ključan.
– Sa 90 posto sigurnosti danas mogu, na osnovu prvog susreta sa pacijentom i nakon dve-tri izgovorene rečenice, da zaključim kako će proći na operaciji i na koji način će se oporaviti. Zaista je vrlo bitno da pacijenti dolaze sa pozitivnim stavom, da veruju lekaru, ali i u izlečenje. Tada čak i kod bolesti koje ne daju velike šanse, rezultat može da bude prijatno iznenađenje.

Muzika kao terapija. Leče li on i njegov bend „Plutonia“ od svakodnevnih neprijatnosti one koji ih slušaju na svirkama u klubovima?
– Bend čine zaista pozitivni, duhoviti i nasmejani ljudi, i tu energiju pokušavamo da prenesemo i na publiku. Ako smo to postigli, nesvesno smo pomogli njihovoj psihi. Ako odu kući srećni, sutra će ustati radosni, neće se ni sa kim posvađati, dan će im biti lep. Ako smo nasmejali jednog, on će sutra nasmejati još njih petoro i onda ćemo imati jednu zadovoljnu i nasmejanu grupu ljudi, sa širokim osmehom na licu priča Zlatko.

Puno srce. Dr Bokun ističe da je najvažnije sve u životu raditi iz ljubavi.
– Ja se i hirurgijom kao profesijom i muzikom kao hobijem bavim samo iz ljubavi. Nikada nisam razmišljao o materijalnoj strani i kako da kapitalizujem svoje znanje i rad. Ali, meni je srce puno! Ako sledite svoje snove i radite srcem, nekako stvari same dođu na svoje mesto.
A evo šta on radi kada ne može da izbegne stres:
– Ustanem, „otresem prašinu“ i nastavim dalje. Jednostavno je, a vredi.

Tekst: Željka Zebić
Antistres misao