Dr Nele Karajlić RADIM SAMO ONO ŠTO ŽELIM

Dr Nele Karajlić
RADIM SAMO ONO ŠTO ŽELIM

Naš sagovornik je jedan od onih ljudi koji ne umeju da stanu, nepresušni bunar ideja, energije, humora, čovek čiji je životni tempo prevazilazio sve granice. Ali, onda je stigla opomena

On je rođenjem Sarajlija gde je živeo od 1962. do početka rata. Danas živi malo u Beogradu, malo u selu Koraćica na Kosmaju. I građanin je sveta. Još od početka osamdesetih do pre četiri godine, davao je celog sebe, i kao glumac i kao scenarista, a najviše kao osnivač, kompozitor, tekstopisac i frontmen rok grupe „Zabranjeno pušenje“, a kasnije i „No smoking orchestra“ i saradnik Emira Kusturice. Teško je nabrojati šta je sve radio, a onda je stigla opomena.

Žuti karton. Maja 2011. godine preživeo je infart. U danima oporavljanja, suočen sa različitim mislima, doneo je neke važne odluke u životu. Tako je nastala knjiga „Fajront u Sarajevu“. Srčani udar je, kako kaže, shvatio kao „žuti karton“, i odlučio da promeni sve, od načina života, ishrane, navika, i počne da izbegava stresne situacije. Poznat kao dr Nele Karajlić za naš sajt o stresu priča kao Nenad Janković, čovek koji je našao načina da ga pobedi.
– Bio sam idiot pa sam mislio da se stres leči tako što se zapali cigara. Dok nisam doživeo infarkt. Onda sam shvatio da cigara samo povećava stres. Ne možemo mi pobeći od stresa.

Treniranje sebe. Po Nenadovim rečima, mi živimo u svetu koji je jednostavno takav kakav jeste, i nije primeren ljudskoj prirodi. Odnosno, ono što su nekad bile kuga, kolera, boginje ili neke razne boleštine srednjeg veka, to su danas kardiovaskularne bolesti, kanceri, stres i druge bolesti. Mi moramo samo sebe da treniramo na neki način da adaptiramo udare drugih na nas raznim informacijama, čudima, televizijom, internetom. Sve ono što deluje negativno na ljudski organizam.

Isključen deset dana. Sećam se, početkom osamdesetih godina smo sedeli kod mog druga Zene u kući, i zazvonio je telefon. I njegov otac je rekao: Au, koji je ovo stres, ljudi, ovaj telefon! A to je bio jedini telefonski poziv tog dana. Danas, svako od nas ima po sto telefonskih poziva i svaki od njih ubija određeni broj neurona.
– Kada sam izlazio iz bolnice, doktor mi je rekao da je najvažnije da isključim kompjuter i mobilni telefon. I živeo sam najnormalnije jedno deset dana. Posle me je moja radoznalost ponovo navukla da uključim sve te mašine, i ponovo sam se uvalio u ovo što nazivamo stres.

Usporavanje. O tome kako danas uspeva da izađe na kraj sa stresom, naš sagovornik kaže:
– Koristim blagodeti života, imam sjajnu porodicu, dosta vremena provodim okružen prirodom u svom selu Koraćica i pazim se, vodim računa o svom zdravlju i tempo života mi je znatno sporiji nego ranije. Radim ono što stvarno želim, a planiram još mnogo toga.

Tekst: Željka Zebić
Antistres misao