Dr Andrijana Ćulafić, dijetolog Ono što mislite i osećate, to i jedete

Dr Andrijana Ćulafić, dijetolog
Ono što mislite i osećate, to i jedete

Zanima nas zašto je toliko često da emocije kompenzujemo hranom, ona priča:

– Postoje osobe koje stres pokušavaju da reše hranom, naročito slatkom i masnom. Šećer iz sladoleda podiže nivo serotonina u mozgu koji poboljšava raspoloženje, ali to je kratkotrajno. Hrana za utehu je najčešće puna skrivenih šećera raznih naziva, aditiva, boja, zasićenih masti, veštačkih zaslađivača, sve su to prazne kalorije, i postaju kalorijski balast za organizam.

ishrana 2

Korišćenje takve hrane može se sprečiti raznim tehnikama, i to se uči. Kada naučimo da kontrolišemo i kanališemo stres, neće nam biti potrebna kutija sladoleda ili velika čokolada da bismo ponovo bili zadovoljni i srećni. I fizička aktivnost pomaže.

Hrana često služi da utoli emocionalnu glad za ljubavlju, utiša nezadovoljstvo, uznemirenost, često je nagrada ili kazna. Dijetolog kaže da je i to rešivo:

Menjanjem unutrašnjeg stanja menjamo i nutritivne navike. Naše misli, osećanja, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, ispunjenost sobom, izuzetno utiču na navike u ishrani. Kada smo zadovoljni i ispunjeni, onda je lakše poštovati pravila. Lični razvoj koji doprinosi da bolje razumemo sebe i druge, razvija i sposobnost da hranu koristimo kao izvor energije.

Neki se u stresnim stanjima goje, drugi mršave.

– Hormonski disbalans kao posledica velike produkcije hormona stresa utiče na mnoge hormonske osovine. Jedna od njih je osovina štitne žlezde. Ona reguliše metabolizam, tako da se njenom smanjenom funkcijom objašnjava gojenje a povećanjem mršavljenje.

ishrana 3

Interesuje nas šta je antistresna ishrana, dr Ćulafić kaže:

-To je izbalansirana i umerena ishrana uz upotrebu namirnica organskog porekla, pripremljena minimalnom termičkom obradom. Hranu treba shvatiti kao nasušnu potrebu, pripremu obroka kao zadovoljstvo a ne dosadnu obavezu. Nije potrebno boraviti satima u kuhinji da bismo pojeli zdrav obrok.

A koje su njene antistresne tehnike?

– Kao i većini, i moj tempo života je brz. Porodica, posao, druženje sa prijateljima, boravak u prirodi, vožnja bicikla, čitanje knjiga, duge šetnje u prirodi, putovanja, svakodnevno učenje i rad na sebi, izvor su energije koju svakim danom sve više osećam kao ispunjenje i svrsishodnost života.

I meni su bile potrebne godine da obaveze prilagodim sebi, a ne sebe obavezama. Kada to uspete, sve je lakše i lepše – savetuje dr Andrijana Ćulafić, dijetolog.

Tekst: Željka Zebić
Foto: privatna arhiva, MaxPixel, commons.wikimedia, Pixabay
Antistres misao