Danijela Gajić Beskrajni ples moje duše sa univerzumom

Danijela Gajić
Beskrajni ples moje duše sa univerzumom

Gde ste se najduže zadržali i zašto?

Najduže sam se zadržala u Izraelu. Ta zemlja me je opčinila svojom svetošću. Mogla sam satima da lutam ulicama Jerusalima… Na tom mestu i najveći ateista ne može ostati ravnodušan. Prostor koji menja percepciju sveta i svest onog koji mu se prepusti.
A ja sam se prepuštala, u potpunosti. I sa tog mesta, počeli su da mi se otvaraju putevi i vrata za koja nisam ni slutila da postoje…
Prateći svoj unutrašnji glas, bilo je tako lako pratiti put ispred. Jer svaki je bio pravi, i svaki je otkrivao novo mesto na mapi moje DUŠE.

danijela-gajic-1

Pratila sam svoj unutrašnji glas

Taj put je postao moje lično hodočašće. Doneo mi je mir. Jer sam shvatila da je početak i kraj u meni. Da je DOM za kojim oduvek čeznem, u stvari ta BOŽANSKA iskra koju nosim u sebi… Čeznja za domom, bila je čeznja za Bogom. I duboka spoznaja da je BOG oduvek u meni, a ne u zdanjima od drveta i kamena, utolila je moju žeđ direktno na izvoru… A kada jednom popijete “Vodu sa Izvora”, lako prepoznajete onu ustajalu. Shvatate da religija i duhovnost nisu isto. Shvatate da vas samo lična spoznaja vraća božanskom, a da je sve ostalo samo doktrina i interpretacija. Ali tada izazovi postaju još veći, izazovi da ostanete na PUTU ISTINE.

Ko je bio vaša najveća inspiracija u duhovnom smislu?

Imala sam prilike da na svom putu učim od najvećih duhovnika našeg vremena. To su BIĆA koja samim svojim prisustvom menjaju prostor i svest ljudi. Licitiranje njihovih imena bilo bi samo hranjenje duhovnog ega, stepenik na kome se mnogi spotaknu. Reći ću samo da je svako od njih ostavio trag u mom srcu i proširio moju spoznaju sveta. Beskrajno sam im zahvalna na tome. Bili su podsetnik na mom putu, ko sam i kuda sam krenula. Spoznala sam i da je svako od njih samo emanacija onog JEDNOG koga svi nosimo u sebi, i zato se nigde nisam zadržavala, već sam uvek išla dalje. Osetila bih trenutak kada mi je učitelj predao svo znanje koje mi je potrebno, i kada je vreme da nastavim svoj put. Jednostavno, najveća inspiracija mi je jedino i oduvek bilo božansko koje osećam u svakom titraju svog bića, u svakoj vlati trave, u osmehu mog deteta, u tom bekrajnom plesu moje duše sa univerzumom…

Rekonekcija, regresoterapija, hipnoterapija… Da li je izučavanje išlo tim redom ili sasvim drugačije?

To je došlo tek na kraju, kao savršeno polje za primenu svih znanja i veština koje sam godinama sakupljala i proučavala.
Jako rano sam počela da izučavam različite duhovne tradicije i filozofije, ezoterična znanja, religije. Privlačile su me različite metode za razvoj svesti i ubrzanje čovekove duhovne evolucije. Inicirana sam u drevne sisteme duhovnog razvoja, ali sam se paralelno školovala i na zvaničnim institucijama.

Škola za učitelja joge je donela duboke uvide o postanku sveta i našem funkcionisanju u njemu. Zatim su usledile studije homeopatije na londonskom koledžu. Primećivala sam apsurd, da je čovek u današnjem svetu izobilja, sve bolesniji i nesrećniji. Interesovalo me je kako ga isceliti i povratiti izgubljenu harmoniju i unutrašnju radost. Potraga za lekom koji bi izlečio nemir današnjeg čoveka, kretala se od ajurvede, šamanističkih tehnika isceljivanja, sve do transpersonalne psihologije i najnovijih duhovno-energetskih metoda. Ta potraga me je sve više vodila ka mestu gde se spajaju duhovnost i nauka, kvantnoj fizici i kvantno-informacionoj medicini. Opčinila me je činjenica da se spoznaje do kojih su došli drevni mistici u svom iskustvu iz različitih filozofsko-religioznih pravaca poklapaju sa najnovijim istraživanjima iz kvantne fizike. I tu je ona zlatna nit s početka mog traganja zasvetlela još jačim sjajem. Shvatila sam da treba da se okrenem istraživanju jezika duše. Jer u današnjem svetu, uprkos sofisticiranim tehnologijama i razvoju nauke, kada brzina komunikacije dostiže trenutne razmere, kao da smo zaboravili na najbazičniju komunikaciju – sa sopstvenom DUŠOM. Ona je simbol našeg unutrašnjeg bića koje poseduje znanje i mudrost koji prevazilaze prostor i vreme. To je naše Više Ja, svemoćno i sveznajuće, naša vrata u beskrajno POLJE SVIH MOGUĆNOSTI i veza sa univerzumom. Duša je temelj čovekovog bića i ništa nas ne može zadovoljiti osim ponovnog spajanja sa tim suštinskim delom sebe. To je naše iskonsko stanje koje smo zaboravili i za kojim svuda tragamo.

Antistres misao