Da li je biti dominantna žena  – usud ili sreća? PRAVI MUŠKARCI SE NE PLAŠE PRAVIH ŽENA

Da li je biti dominantna žena – usud ili sreća?
PRAVI MUŠKARCI SE NE PLAŠE PRAVIH ŽENA

Kako otvorim bilo koji časopis presretne me pitanje „da li je on pravi, kako naći pravog?“ Taj pravi muškarac kao da je vanzemaljac. Svi znaju da postoji a niko ga nije video

Žene obnevidele od potrage, lagano napušta entuzijazam i počinju da se mire da će dugo živeti same, jer taj idealni nikako da stigne. Još ako je u pitanju otresita i samostalna žena… prognoze su vrlo klimave. Ženi ne preostaje ništa drugo nego da svoju dominaciju usmeri na poslovnu sferu da bar može da kaže da negde nešto funkcioniše. Da, najveći broj žena koje su same, uglavnom su po statistici vrlo uspešne na poslu. S druge strane, one koje ništa nikad radile nisu – mahom imaju uspešan privatan život.

Da li je biti dominantna žena – usud ili sreća?
Žene postaju dominantne iz više razloga. Neke to steknu rođenjem, neke se nauče kroz život. A ove treće skapiraju da im to neće mnogo pomoći, pa kriju tu osobinu ko zmija noge. Trepću i prave se blesave.

Kao dete bila sam izrazito buntovne prirode. Moralo je da bude po mom, pa su tako sa mnom mogli samo oni koji su uspeli da izađu na kraj. Malo je reći da moji roditelji nisu znali šta da rade jer kako se baš njima desilo da im zapadne ovakvo dete. Kroz odrastanje su shvatili da uvek može gore, a s olakšanjem su dočekali da izađem na svoj put, jer je to značilo da ću sa svim svojim osobinama dalje da koračam sama.

Ne znam kad sam tačno ukačila da ta moja dominantna crta treba da bude puštena na slobodu, ali znam da mi je otad mnogo lepo. Taman kad sam doživela oslobođenje i spoznala sebe, vidim ja, moram opet da se krijem. Da se pravim luda i glumim da ne mogu sama, jer nekim čudom kad možeš sam – i ostaneš sam. Posmatrala sam različite sorte koje se muškarcu okače o vrat, da bi im obezbedio egzistenciju, a za uzvrat one uzmu prezime i izrode zajedničku decu. A da bi sve to bilo baš tako… moraju malo da se prave lude, da dokažu da im je gospodin suprug neophodan.
Ima, da se razumemo, i onih koje same ni u prodavnicu ne umeju da odu, a onda se takav muž sit istripuje da je muškarčina! A on „siroma“, samo oženio budalu pa sad, sve i da hoće ne sme da pogleda istini u oči. Više voli da bude muškarčina.
Naposletku, za dominantne žene se uvek uveže neko ko sam nije takav. Znate ono suprotnosti se privlače, a kad se ti isti ljudi negde na pola bračnog života oglođu baš zbog tih razlika, sud mora da ih pravnosnažno proglasi – nepremostivim.

Da ne ispadne sad da nema šanse da se ljudi nađu. Ima itekako. Samo što svako dozira koliko čega može da izdrži. I da se razumemo, ne moraju da se istrpe samo loše stvari. Nekada i jaku strast treba umeti izdržati. Neko za to jednostavno nema snage i preda se bez borbe. Samo izađe sa terena, bez da se osvrne.
I naposletku, zašto dominantne žene imaju problem. Uspešne su u poslu, ne plaše se života, znaju šta hoće. I najčešće čujemo – muškarci ih se plaše. Da vam ja kažem, plaše se oni koji ni sami sa sobom ne znaju šta će, a kamoli sa dominantnom ženom. Pravi muškarci se ne plaše pravih žena. Samo je pitanje šta je za koga pravo.
Ne možeš jaku ženu da oboriš lako s nogu, neko za to nema snage. Dominantne žene uglavnom vole izazove, nekoga ko sme da ih prekine u pola reči, jer ta doza hrabrosti vrlo intrigira.
Za dominantnu ženu treba imati srca, snage i verovali ili ne – nežnosti. Jer koliko god da se neko plaši ili zazire… zagrljaj uglavnom rešava mnoge nedoumice. Svaka od nas voli da se oseća zaštićeno. A najtoplije je kada se ušuškate pored nekoga. A žene jake ili slabe, tihe ili dominantne, ipak su samo žene. Tako da je rešenje slagalice obično u njenom najprostijem deliću.

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao