Čovek koji spaja generacije Tesla i bitka na magnetnom polju

Čovek koji spaja generacije
Tesla i bitka na magnetnom polju

Zvanično, reč je o mjuziklu za decu. Nezvanično, ovo je pozorišna priča razumljiva mališanima, ali jednako zanimljiva i odraslima. Premijerno je igrana krajem prošle, a u ovoj 2017. godini deo je repertoara Narodnog pozorišta u Beogradu. A evo zašto karte valja kupiti na vreme, jer se dobar glas daleko čuo pa karata nema danima pre igranja.

„Tesla i bitka na magnetnom polju“ Nebojše Romčevića i Leontine Vukomanović je dinamična, bogata muzičkim numerama u izuzetnim interpretacijama i malih i velikih igrača na sceni.

Red dijaloga, red pesme, sve klizi i proizilazi jedno iz drugog. Sve je u stalnom pokretu, vrlo dinamično, odlična koreografija Đorđa Makarevića, koji je i reditelj predstave. Rađena po ideji Branislava Brkića (ujedno potpisuje i dizajn i animacije), upoznaje nas sa radom Nikole Tesle kroz priču koja možda samo na prvi pogled nije realna. Ali, kada je Tesla u pitanju, mi ne znamo šta je nemoguće a šta samo mislimo da nije, jer ga još mentalno nismo spoznali na pravi način.

Naime, Tesla se u komadu sreće sa devojčicom iz 21. veka, upoznaju se, postaju prijatelji i zajedno putuju zemljom Elektropijom. Nećemo vam otkriti šta se sve dešava, ali evo, da odškrinemo vrata bar.

Kada bi odnekud došao u ovaj trenutak, za koliko predmeta bi Tesla, tačno znao po kom principu rade i čemu služe? Da ćemo se u deliću sekunde čuti na ma kojoj udaljenosti? Taj čovek koji je pre jednog veka govorio da će se slika prenositi s kraja na kraj sveta? Tesla, kojem je priznata inovacija radija, između ostalog? Znate li da bi znao možda da koristi mobilni telefon, uključi mašinu za veš, toster, televizor? Čovek koji je razumeo jezik gromova, elektrona, nevidljivih i vidljivih ali neopipljivih pojava, ali, možda i više nego što je bio istraživač i inovator, bio čovek mira i tako rešavao sve situacije, maštajući da će stići da osmisli oružje koje će mir uspostaviti u celom svetu? A možda i jeste, o tome se još priča i prava istina ne zna.

Predstava je rađena mesecima, pažljivo se osmišljavao svaki detalj. Vodilo se računa o načinu na koji deca poimaju ono što im se plasira, šta im privlači pažnju, kako najlakše upijaju nove informacije. Koristilo se ono što je Tesla osmislio, primenjivao ili su naknadno širom sveta shvatili da je dobro, od njegovih izuma preko tehnika kojima je razvijao kapacitet pamćenja i povezivao podatke koji su mu dostupni (primedba: Tesla je imao posebne tehnike pamćenja i načine na koje je učio, organizovao rad, koncentrisao se, povezivao misli, danas i vi možete da ih naučite i primenjujete).

A gde su tu odrasli? Upravo u tome što ovaj mjuzikl iako je prilagođen deci, obiluje elementima koji privlače i pažnju odraslih. Nije to predstava kakvu smo imali prilike da gledamo kada smo bili mali. Nije bilo animacija, ovakve muzike, svetla, sjajnih kostima koji su maštoviti ali ne i komplikovani, nije bilo ovakve koreografije.

Antistres misao