Biljana Krstić Nebeski svod je beskrajan kad nas muzika vodi

Biljana Krstić
Nebeski svod je beskrajan kad nas muzika vodi

Oduvek je izgledala staloženo i nasmejano. Kao da je ceo njen život baš onakav kakav želi, bez potresa, padova, nerviranja… Istina je da u tome nije drugačija od bila koga od nas. Ali je još veća istina da je ipak – posebna.

Biljana Bilja Krstić je uvek znala šta želi, a to je da se bavi muzikom, da peva.

  • Mama i tata kažu da nisam pevala samo kad sam spavala, a ponekad se dešavalo da zapevam i u snu. Trebalo je to izdržati, ipak je naporno kad dete čim otvori oči počne da peva.

Pored želje imala je i talenat, pa je u rodnom Nišu završila osnovnu i srednju muzičku školu, a potom i Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. U to vreme i javnost je već znala i nju i njen glas u pesmama „Ranog mraza“ i grupe „Suncokret“. A ona je zavolela – radio.

  • To se desilo slučajno. Završavala sam fakultet i gostovala u nekoj od emisija. Marijan Karan, tadašnji muzički urednik, mi je predložio da dođem i malo radim, da „naučim posao“. I ja sam došla. Često govorim da ko jednom uđe u radio teško može iz njega da ode. Ali, mislim da bi čovek u životu, kada je reč o poslu, trebalo da pravi promene. Ja nisam, možda zato što sam imala to nešto s ove druge strane. U radiju su mi izlazili u susret, niko me nije sputavao.

Biljana Krstić1

Rekli bismo i vrlo posvećeno i kreativno, jer muziku za emisije bira pažljivo. Zna koliko je muzika moćna i važna i koliko utiče na ljude.

  • Posao muzičkog urednika je kompleksan. Mnogo je lepo kada imate temu emisije, pa birate muziku koja podiže raspoloženje i kojom bojite čitav dan ljudima. Gledam i kakvi su tonaliteti, da miksevi budu lepi, pravim kombinacije raznih stilova. Posao muzičkog urednika i jeste da sve elemente uklopi tako da to ljudima prija.

Pevanje je svakome dobro za raspoloženje: pevajte svakodno petnaestak minuta, nije važno znate li ili ne, dodaje Bilja. A mlade koji imaju sluha, uči tehnikama pevanja u radionici „Bistrik“.

  • Pokušavam da im prenesem sve što znam, to mi je veliko zadovoljstvo. Oni me napune energijom. Želim da sa njima nastavimo put Stevana Mokranjca. Mnogo volim horsku praksu. Zato ćete na svakom mom albumu naći jednu akapela pesmu.

Pa i na albumu „Svod“ koji je objavljen na Badnji dan ove godine. Njime Bilja i orkestar „Bistrik“ ulaze u šesnaestu godinu postojanja. I bavljenja muzikom koja je uvek bila negde u njoj.

  • Nije to bilo slušajno, moju roditelji su je slušali. Imam tri sestre, i svaka je volela drugu vrstu muzike. U našoj kući se tako slušalo sve. Dok sam bila u „Suncokretima“ kada se završe svirke pa odemo u kafanu, i Sneška (Snežana Jandrić) i Gorica (Popović) i ja bismo zapevale starogradske pesme. Jako sam volela Vranje, bilo mi je blisko. Pa to što se bavim ovom muzikom, nije bilo neočekivano.
Antistres misao