ANTITABLOIDNO Grip FERARI

ANTITABLOIDNO
Grip FERARI

Nikako da krenem sa kolumnom na mom omiljenom portalu “Antistres vodič”. Poznato je kakvi su nama TV urednicima i voditeljima dani pred novogodišnje i božićne praznike… Tad se naradimo za celu godinu.

Elem na kraju jednog takvog perioda, kao i svaki Srbin željan da doživi simulaciju sreće u teškim vremenima, našao sam se u prazničnoj kupovini. Pošto, naravno, nisam Lari King, nemam kućne pomoćnice, nađoh se u redu u megamarketu. Čekovi spremni, akcije sjajne – pravi trenutak za praznični šoping!

Ali, malo morgen, što bi rekao jedan naš političar dok se inatio sa celim svetom. U tom redu se našla i jedna žena koja je krenula da kašlje po prodavačici, ali o po svima nama, i samo je govorila: „Ju, što sam bolesna“, pa – „Ju, što sam bolesna…“

Pošto je kasirka već bila ubijena u pojam količinom naroda koji se tiska pored nje, prozborih: „Gospođo, molim vas da stavite masku na lice ili maramice, nemojte da okolo bacate viruse i bacile…“

Na to ona meni kaže: „Ako misliš da non-stop držiš slovo na televiziji, na ovom mestu smo svi jednaki“. Pokušao sam i lalinski: „Gospođo, nismo jednaki jer vi svojim kašljanjem uništavate i naše zdravlje…“ Stvar se završila tako što me dotična gospođa proglasila za arogantnog čoveka koji nema dovoljno razumevanja za tuđe kašljanje bez maramice. Ali…

U poslednje dve godine od kako idem redovno na info ture po Jadranu, po morima, po Pelješcu, Korčuli, Braču, po spa centrima u Mađarskoj, apsolutno nisam znao šta je prehlada ili grip. Ali stigla me je strela nebeska, Saturn u Strelcu u opoziciji sa mojim Marsom, pa to sve sa kvadratom u Uranu. Morao sam negde da ga „fasujem“.

Bolest je započela ovako.

Prvi dan – bolovi u mišićima. Kočenje, reuma…

Drugi dan – promuklost. Užasna malaksalost.

Treći dan – visoka temperatura. Jednostavno sam „kljoknuo u krevet“.

Gledajući haos po našim domovima zdravlja čvrsto sam odlučio da ne idem da se guram po redovima, nego da se čujem sa svojim prijateljima lekarima. Postavio sam status na društvenoj mreži i čuo mnogo pametnih saveta. Naravno da se nikad ne lečim preko dr Googla, pošto je to najpovršniji lekar na svetu ali saveti prijatelja i telefonske konsultacije su mi mnogo pomogle. U međuvremenu sam saznao da se virus zove „Ferari“. Odmah sam se setio pesme „Daj mi ferari crveni, biće moj konjić drveni i stižem bože tebi“. Genijalan tekst Marine Tucaković, na koji je Goran „OK bend“ imao primedbe… „Daj mi ferari crveni i jedan put vijugavi, da jednom pružim sreću sebi’’… Možda će neko pomisliti – kakvu je Aleksandar Filipović imao temperaturu kad je krenuo sa takvim asocijacijama.

Bilo kako bilo, ova moja prva kolumna je dokaz da sam pobedio grip. Nikakav klasičan lek nije pomogao. Sve što sam mogao da probam – probao sam.

Četvrti dan činilo mi se da ću da idem bogu na ispovest.

Peti dan javila se Željka i pitala: „Kad ćeš ti da konačno počneš kolumnu?“.

A kad prođu praznici, idem u isti megamarket… ali kako ja najviše volim, u dva sata ujutru, kad nema ljudi… I tamo puštaju divne pesme. Jednom je Zorana Pavić pevala „Sanjam te još“, pa sam joj poslao na mesindžer. Potom sam čuo pesmu „Tri sam ti zime šaptala ime“, pa sam to poslao Ljiljani Nikolovskoj… Loše iskustvo ne može ubiti moju volju za pozitivnom energijom. I antistres terapiju. I sad kad sam na putu da pobedim virus „Ferari“, jasno mi je da ću destruktivne ljude pobediti tako što ću ih se kloniti. Sreća da su praznični dani, pa sam uspeo da preležim. Ali „Ferari“ ću pamtiti ceo život. Po virusu, na žalost.

Antistres misao