Antistresne ženske priče I posao i zadovoljstvo

Antistresne ženske priče
I posao i zadovoljstvo

Pripremam se ovih dana za jedan seminar koji ću održati na temu „Lepo mi je što imam posao koji volim“. Namenjen je pre svega mladim ljudima koji su završili studije i sada su u dilemi kako da nađu i zadrže adekvatan posao. Pitanje je, međutim, mnogo šire od opredeljenja čime ćemo se u životu baviti. Mislim da je ovaj momenat ključan za odluku koji smer biramo u životu kao celini.

Svi mi koji smo prošli ovu životnu fazu, dobro znamo da odluka ni malo nije laka i da i kada nađemo dobar posao, ima još mnogo stepenica dok se ne popnemo do osećaja ostvarenosti i istinskog zadovoljstva.

Pripadam onoj generaciji kojoj su šefovi bili sada već „stara garda“, oblikovana po principu tradicionalnih vrednosti, traženja mere u svemu, potrebe za osećajem sigurnosti, ali i onoj gde sam bila šef mladim generacijama, pred kojima vrišti potreba za slobodom, lakoćom, lelujavim vrednostima.

I na sve to, u ušima mi, gotovo svakodnevno, bruji: „posao se ovde može dobiti samo preko veze“, „radim za premale pare“, „mučim se, posla nema“ i svi blistavi primeri kao da su odjednom nevidljivi.

Na prvi pogled, u priči o poslu, kao da vlada potpuna pometnja, splet kontrasta u kojima se mlade i stare gereneracije posmatraju zbunjenim pogledima, a zapravo sve je isto i biće isto dok je ljudskog roda. Naprosto zato, što je stvar jednostavna. Svi, ma kom vremenu pripadali, imamo potrebu da radimo, da se kroz posao ostvarimo, steknemo sigurnost i ugled. Od našeg odnosa prema tim merilima, međutim, zna ozbiljno da zavisi i naš odnos, ne samo prema poslovnom razvoju, već i prema sopstvenom životu.

Dilema broj jedan – posao ili zadovoljstvo

Jedini pravi odgovor bi bio – i jedno i drugo. Ako uključimo zahvalnost u celu priču, u našem „paketu“ će uvek biti i posao i zadovoljstvo. Zašto je tako? Zato što možemo raditi najrazličitije poslove, možemo raditi isti posao u više različitih kompanija i tamo i ovamo će uvek biti onoga što nam se dopada i onoga što nam se nikako ne sviđa, biće i kolega koji su divni, a biće ih onih koje ne želimo da vidimo. Dakle, samo on našeg stava prema svemu zavisi kako ćemo se osećati. Ne zavisi ni od kvaliteta kompanije, ni od kvaliteta radnog mesta. Čak i ako izaberemo neki posao iz krajnje nužde, korisno je da budemo zahvalni što ga uopšte imamo i samim tim je osećaj već bolji, umesto da kukamo, nesrećni što se svakog dana mučimo.

Antistres misao