Antistresne ženske priče 2 zamke na putu ličnog razvoja

Antistresne ženske priče
2 zamke na putu ličnog razvoja

Često na svojim predavanjima govorim o značenju i značaju ljubavi prema sebi. Iako nam je rođenjem dato da volimo sebe i nikako drugačije, čini mi se da su nas savremeni način života i vaspitanje pokolebali i da sve više ljubav prema sebi mešamo sa egocentrizmom i učaurenošću u tvrdokornim ličnim stavovima. A takvi stavovi nas teško mogu dovesti do istinskog ličnog napretka.

Zamke o koje se saplićemo

Znate sigurno one ljude koji stalno teže da rade i napreduju, koji vide uspeh u sticanju bogatstva, visokih pozicija u poslu ili moćnoj ulozi u društvu. I to bi bili potpuno legitimni ciljevi da ne srećemo sve više takvih koji su jedino srećni ako su u pomenutim ulogama. U suprotnom, znaju da upadnu u teška stanja, povlačenje, nipodaštavanje sebe i osećaj ozlojeđenosti jer nisu ostvarili čvrsto postavljene ciljeve. Ovakvim ljudima je uspeh obično sve i bez njega se osećaju kao „ništa“. Oni zaista vole sebe, ali ne pravog sebe, već onog koga su stvorili. Oni vole svoju uslogu u kojoj su i tu često nastaje kamen spoticanja.

Ima i onih koji su usled svojih, obično loših, iskustava izgradili čelični stav prema životu, u kome su oni to što jesu i ni po koju cenu ne žele da se menjaju, ni mrvicu, zbog drugih. Moglo bi se poverovati da je potpuno u redu štititi svoje stavove i negovati svoju pravu prirodu, ali kod ovakvih ljudi je upravo suprotno. Prepoznaćete ih tako što naglašavaju da su oni to što jesu, da nemaju nameru da se menjaju zbog bilo čega i neprekidno to ponavljaju u svakoj komunikaciji. To nam samo govori da se oni zapravo samo plaše prilagođavanja na nove okolnosti, jer nisu prošli dovoljno kvalitetno svoja ranija iskustva. Veoma je važno razumeti zašto je ovakav stav pogrešan. Zato što je život u stalnoj promeni, orkuženi smo drugima i sve je stalno u pokretu, menjaju se okolnosti oko nas ili mi se menjamo u odnosu na njih. To ne znači da nazadujemo, da se prilagođavamo po svaku cenu, već da prevazilazimo svoje granice, da prihvatamo nove izazove kao prilike za dalji rast. Ako stojimo u mestu, misleći da je to način da budemo neozlojeđeni, upravo će nas ta ozlojeđenost nagrizati sve vreme. Zato se često dešava da ovakvi ljudi negiraju da su bilo kada pod stresom, da im je sve potaman, a onda ih možete videti kako imaju izliv besa ili se potpuno povuku, jer im se desi da ne znaju šta će sa svim onim stresovima koje su u sebi nagomilali iz prostog razloga što su negirali njihovo postojanje. I onda na red dođe da prekipi i sve izađe na površinu kao ekspolozija, a tada nikome nije dobro.

Antistres misao