Anđelka Prpić NIKO NE SME DA ODUSTANE OD SOPSTVENE SREĆE

Anđelka Prpić
NIKO NE SME DA ODUSTANE OD SOPSTVENE SREĆE

Od kada je stvorila svoj mali privatni svet sa suprugom Dariom i sinom Jakšom, Anđelka Prpić je potpuno promenila svoj sistem životnih vrednosti. Jedino joj ponekad nedostaju trenuci koji su samo njeni, kada su vrata njenog slobodnog vremena zaključana za sve i svakoga

Uloga Čarne u seriji Žene sa Dedinja donela joj je neočekivanu popularnost ali je njen život prava sreća dotakla tek kada je stigao Jakša. Nakon materinstva usledila je još jedna potpuno drugačija uloga od onih na koje je do tada navikla – “uloga” voditeljke u emisiji Bulevar u 5 do 5 na B92, ali se, kako kaže, dobro oseća u nečemu za nju potpuno novom.
O tome kako u nekoliko rečenica može da opiše razliku između Anđelke pre i posle materinstva glumica objašnjava da bi najbolje poređenje bio sportista koji aktivno trenira, a onda postane selektor.
– On je i dalje onaj isti čovek koji je bio na terenu, samo što je sada odgovoran i za ostale. Od njega se očekuju rezultati i njegov rad je i te kako vidljiv.

Antistres ventil. Osim što je najlepši osećaj na svetu, materinstvo je definitivno i izuzetno stresna uloga koja ne može da se meri ni sa jednom drugom odigranom pod bilo kakvim okolnostima i uslovima.
– Pored klasičnih situacija (da li je pojeo dovoljno, slini mu nos/jako kašlje), čini mi se da je najstresnije što više ne postoji trenutak koji je samo moj, nema onog “uuuuf” momenta kada si “of” za sve i svakoga, bezbrižnosti i prepuštanju trenutku. Ali ponos jer je baš to dete tvoje, jer baš ono tako priča, tako se smeje, tako je smotano, tako je umazano, tako jede, tako peva, tako pleni – to je najbolji čistač loših vibracija, sa sjajem u očima opisuje Anđelka svog anđelka.

Pisanje kao pročišćenje. Kad bi vreme koje providimo sa decom iskoristili da budemo isključivo fokusirani na njih, po rečima naše sagovornice, ne bi nam bio potreban nikakav drugi antistres.
– Problem je što smo svi u poslednje vreme prisutni “sa pola mozga” tu gde smo fizički, a druga polovina rešava neke situacije koje nas brinu i tište. Ali da se ne lažemo, i od lepih obaveza u životu, kao što je porodica, treba nam ponekad beg. U mom slučaju to je nekada trening, nekada masaža, nekada kafenisanje, nekada modno surfovanje, a od skoro sam otkrila i pisanje kao metod pročišćenja. Jer znamo svi da papir ipak najbolje sve trpi.

Druženje sa prijateljicama. Iako je neko vreme sticajem raznih životnih okolnosti, po sopstvenom priznanju, zapostavila kult “drugarica”, shvatila je na vreme koliko je on nezamenljiv i neophodan.
– Sa svojim drugaricama sam odrastala, završavale smo škole, živele zajedno, sve je bilo podređeno nama. Ali, stvari su se postepeno menjale, posebno nakon Jakšinog rođenja. Svaka od nas ima svoje obaveze, tako da smo druženja samo prilagodile stvarima koje su nam sada prioritetnije. Ali kada sam bila u depresivnim fazama zbog posla, one su mi bile zaista velika pomoć. Od svakog mog, čak i malog uspeha, umele su da naprave slavlje i da mi vrate veru u sebe i ono šta radim.

Iskrenost je najvažnija. Anđelka priznaje da za nju ne postoji veći stres od onog kad nema posla, jer joj se čini da tada uopšte ne funkcioniše.
– Što više posla, ja sam svoja na svome. Tada i kad imam slobodan dan, ili samo popodne, to umem baš da iskoristim u svrhu akumuliranja energije i resetovanja celog organizma.
Glumica dodaje da je za nju iskrenost najvažnija, posebno prema samoj sebi.
– Niko ne sme da odustane od sopstvene sreće jer bez toga ni drugima ne može da pruži istu tu sreću. Važno je i strpljenje, jer taj proces nazivanja svega pravim imenom, prisećanja ili rada na određenim problemima zahteva sistematičnost i istrajnost!
Naša sagovornica se priseća da su još na Akademiji učili da je važno u bilo koji proces rada ući tek onda kada zastaneš na “trenutak”, spojiš svoj um i telo, osetiš tlo na kome stojiš, primiš prostor i ljude koji te okružuju, a opet u svemu tome zadržiš misao i nameru koju si sebi u tom trenutku namenio. Da bi se došlo do takvog balansa potrebno je vežbati svakodnevno. Interval potreban za takvu meditaciju je individualan, ali poenta i jeste da se do tog mira dođe što brže i lakše. 

Tekst: Anđelika Rosić
Antistres misao