Ana Bokun KATRIGICE KAO ESENCIJA DOBRIH VIBRACIJA

Ana Bokun
KATRIGICE KAO ESENCIJA DOBRIH VIBRACIJA

Plavo koje umiruje. Posle toga godinama nije radila ništa slično. Sve do pre deceniju, kada je prijateljica zamolila da joj oslika staru bakinu drvenu dečju kolevku i stoličicu za malog sina.
– Svidelo mi se to što sam uradila. Od tada do danas volim da sama kupim boje, mešam ih, malo kosultujem unukine slikovnice šta bih mogla da slikam. Dodam uvek i nešto svoje jer želim da sve što stvorim bude originalno. Zato sama pravim i kompoziciju, ali likovi koje crtam su DEČJI JUNACI.
To je Ani Bokun danas aktivnost koja je opušta i istovremeno pokreće, crpe iz nje kreativnost a puni je radošću. Glavni saradnik joj je unuka Dorotea, koja takođe voli da crta i ima talente za razne vrste umetnosti. Baki pomaže u izboru boja i motiva. Ana često slika morske motive jer je to vraća u detinjstvo, u zavičaj.
– Čak se i moja facebook stranica zove „katrigica“ što u Dalmaciji znači „MALA STOLICA“. Taj Mediteran i to more, to me uvek prati. Ta prelepa plava voda u koju, kad gleda, čovek se opušta. Mora, reke, jezera, oni umiruju i kad uđemo u njih sve negativno izađe iz nas.

sl2_Ana Bokun

Crtanje dečjih junaka na malim stolicama Anu istovremeno opušta i pokreće

Prijatelji su velika podrška. Bilo je razloga za nemir u njenom životu. Ne priča o tome, ali je jasno da je rat učinio svoje. Nisu zaboravili ali nisu se ni predali – živeli su dalje, najbolje što mogu. Negovali najveću vrednost – porodicu, i radili na očuvanju najvažnijeg – uma i svesti. Dr Petar Bokun preneo je veliku količinu svog znanja i iskustva o radosti i životnom balansu na svoju porodicu.
– Moj muž je uvek govorio: treba misliti pozitivno, radovati se, izbegavati ružne vesti. Tako sam prestala da kupujem novine, na televiziji gledam samo 3-4 kanala. Imam divne PRIJATELJICE s kojima se družim, razgovaramo, izlazimo na kafu. Bogata sam jer me okružuju divni ljudi koji me vole i koje ja mnogo volim.

Smeh je gimnastika za mozak. Podsticao je Petar svoju Anu da slika, ali ona nije bila sigurna da je dobra u tome. Mislila je da je amater, i da pre izložbe treba sa završi odgovarajuću umetničku školu. Taj njen stav nije uspeo da promeni, ali jeste uspeo da je nauči da savlada stresne i teške trenutke.
– Naučio me je da je nervoza potpuno beskorisna. Ta anksioznost koja obuzima i mene kao i mnoge ljude je nešto zbog čega samo gubim energiju toliko da nešto ne mogu pravilno da uradim. I da je NAJBOLJI LEK: da se smejem. Stalno je govorio da se muškarac mora nasmejati 15-16, žena 13-14 puta dnevno da bi bili u psihičkom balansu, jer smeh je gimnastika za unutrašnje organe i mozak, on oslobađa. Znao je toliko da se smeje da su nama tekle suze. Važno je da se ljudi smeju, bilo čemu i često. Danas želim da se smejem što više, posebno sa mojom Doroteom, jer deci nedostaju smeh i radost, a oni ih oslobađaju napetosti. Te nenormalne napetosti koja nam nanosi nepopravljivu štetu, ostavlja velike posledice na naš organizam, a onoga što ju je izazvalo se ni ne sećamo posle nekog vremena.

Tekst: Željka Zebić
Antistres misao