Ako veruješ u čuda, ona se i dese Ruski film LED

Ako veruješ u čuda, ona se i dese
Ruski film LED

I da je u filmu vrlo realno prikazan način na koji se u Rusiji trenira ovaj sport, ali i svi ostali. Ako hoćeš na vrh, moraš biti vojnik, disciplinovan, uvek dajući duplo više od maksimuma. Bez milosti.

Malo je pokreće volja, mnogo ljubav, što prema sportu što prema dvojici klizača, ruskom šampionu u umetničkom klizanju (Biković) ali kasnije i hokejašu lokalnog kluba u njenom rodnom mestu (Petrov).

Ipak, ovo nije samo priča, delimično bazirana na istinitim događajima, o umetničkom klizanju. Ovo je fantastična ruska bajka, jer sadrži upravo najlepše elemente tog žanra. A mnogi bi se zbunili i rekli da je i mjuzikl, s obirom obilje muzike u filmu.

Ovo je delo u kojem uživamo u kadrovima kako na ledu u dvorani tako i onima sa zaleđene reke, pored vrhunskih klizačkih elemenata opija nas i ustreptalost putovanja ka želji jedne duše, njenom ostvarenju.

Ono što je „videla“ kao devojčica u snovima, postalo je stvarnost. Verovala je u čuda. Ali nije sedela i maštala. Grabila je, prelazila granice izdržljivosti, kidala i kada šanse nije bilo na vidiku, svaki tren posvećivala svojoj ljubavi – klizanju. Isplatilo se.

Na časnu reč, ma šta mislili i ma kako vešti bili ili ne u ovom sportu, poželećete makar da probate da klizate. Poželećete da nešto tako žarko želite i volite kao što je Nađa. Poželećete da kao ona gledate na svet, na padove koji deluju kao jedina mogućnost, a onda se, radom i ljubavlju, dešava nemoguće.

Ova romantična drama ruskog reditelja Olega Trofima puna je emocija, često i duhovita, životna, poletna. Toliko je, posebno u poslednji par minuta bogata neverovatnim koloritom osećanja, da gledaoce izbezumljuje, hvata ih čudna vrtoglavica, groznica, i oni lebde.

Mnogi su plakali u sali, i za to su imali 2 velika razloga: prvo, film je tako urađen da vam govore i bude sve niti u vama i radnja i glumci i način na koji je snimljen i izmontiran, pa i efekti (neverovatni kadrovi leda), pažljivo složeni svi detalji. Drugo, ta energija koja izbija iz upornosti i ljubavi između likova u filmu (ne samo Nađe i mladića, već i nje i majke, nje i trenerke, nje i publike), ta moćna pobeda čoveka nad strašnom sudbinom, neminovno puni oči suzama.

Ruski film „Led“ je spektakl za sva čula, i film, i muzika, i psihološka škola života, poučna priča i bajka, i muzika za dužu, i pokretač i prijateljska podrška.

Ukratko – neizbežan za sve nas, posebno one koji se nalaze u nekoj vrsti „invalidskih kolica“, blokirani i zaustavljeni na dnu nakon pada, kao što je Nađa. Za one koji nemaju snage i volje da ponovo stanu na svoje noge i ne samo da hodaju nego stignu do vrha.

„Led“, kao simbol prelepog sporta u zemlji u kojoj se ozbiljno trenira, do krvi, ali i kao granica između dna na kojem ne dišemo, a koji treba da se trudimo da probijemo, i ne samo isplivamo već uživamo u umetnosti koju stvaramo od života, dok pucketa pod našim nogama, a ne iznad naših glava.

Tekst: Željka Zebić
Foto: promo
Antistres misao